Kada je neko dobronameran, velikodušan i ljubazan prema tebi, ti se pitaš kada će pokazati svoju mračnu stranu, svoje pravo lice, i staraš se da ga ne pustiš dovoljno blizu da te ne bi povredio, iskoristio, izdao. I to traje neko vreme.
Ali ne smeš da dopustiš da štit odbrane očvrsne, da se pretvori u zid iza koga ćeš stajati odsečena od svih dubokih i snažnih emocija. Ne smeš dozvoliti da tvoj emotivni prtljag uništi mekoću tvog srca. Ne smeš hodati okolo sa pretpostavkom da su svi zlonamerni ili da su svi ravnodušni prema tebi i tvojim potrebama, strahovima, patnjama. Jedno loše iskustvo – pa i deset loših iskustava – ne znači da će sledeće biti takvo. Ali, ako ih imaš deset, možeš da se zapitaš da li ti to nesvesno biraš isti tip toksičnosti, koji će te povrediti i odbaciti na isti način i pokušati da pronađeš u onom dubljem, skrivenom prtljagu, koji nosiš i pakuješ celog života u duboke podrume svoje podsvesti, razloge za povređivanje sebe.
Takođe, možeš da pokloniš svoje poverenje onome ko je tu za tebe, ko pokazuje da te razume i da mu je stalo – seti se da ta osoba ne zaslužuje da je neko osuđuje za ono što je skrivio neko drugi i da je ona možda tvoj vodič ka onom svetlu koje se ukazuje na kraju tunela. To neće biti lako, ali ti to možeš. Mekoća tvog srca žudi da se ponovo iskaže, da nekoga obavije svojom dobrotom i ljubavlju, iako ti možda još ne veruješ da je to moguće.
Volećeš ponovo i verovaćeš ponovo – i ponovo ćeš biti povređena, možda na neke drugačije načine koje ne možeš da zamisliš, pretpostaviš i izbegneš. Ponovo ćeš rizikovati zbog ljubavi, jer ljubav vredi svakog rizika. I shvatićeš to, čim dozvoliš svom mekom srcu da prevlada tvrde i hladne prepreke tvojih strahova i sumnji.
Naslovna fotografija: instagram.com/llemerci
Brankica Milošević
