Danas se mnogo govori i piše o ostvarivanju svojih snova, o hrabrosti srca da sledi svoj put, ne praveći ustupke i kompromise, kao da je to lako. U stvarnosti, mnogi ne znaju šta žele, nemaju nikakve velike snove koje bi umanjili, ili stupaju oprezno i prave ustupke i kompromise na svakom koraku, ne usuđujući se da pojure za svojim snovima, zanemarujući sve ostalo.
Istina, danas su dostupni mnogi alati koji vam mogu pomoći u ostvarivanju snova i ambicija – putem interneta možete predstaviti svoju umetnost, ili bilo koju drugu delatnost i pronaći sledbenike, korisnike i konzumente, mnogo brže i direktnije nego nekada. Ipak, možda još ništa niste uradili po tom pitanju, iako znate da treba i da bi vam pomoglo u radu. Možda znate šta biste radili, ali nemate pojma kako da stignete dotle, a vaši snovi izgledaju smešno, rasplinuto i neodređeno kad dođe do toga da uobličite odgovor na pitanje šta je vaš najveći cilj, šta je vaš životni san.
Dobro, možda imate petogodišnji plan, i kad vas brižna tetka zapita šta ćete raditi sa svojim životom, odgovarate bez oklevanja, hronološki – sada ovo, a posle ovo, a zatim planiram ovo, ovo i ovo. Svaka vam čast, vi ste superiorna vrsta, a vaša nesugurnost je pobegla od vas, cvileći.
View this post on Instagram
Međutim, sva je prilika da vaši planovi dosežu do prvog sledećeg vikenda i da su, ako ih uopšte imate, petodnevni, a ne petogodišnji. Možda vas je život naučio da živite dan po dan, ili od danas do sutra, i ne vidite kako se to razlikuje od življenja u sadašnjem trenutku, o čemu se takođe mnogo govori i piše, u kontekstu ličnog razovja i duhovnog buđenja. Možda ste iskusili to da se vaši planovi nikad ne ispunjavaju i da postoji viši plan u koji samo treba da se uključite i da je sve u redu – sada, kao i juče, kao što će biti i sutra, a i kad vas više ne bude, što će takođe biti sasvim u redu.
Ali, kako se osećate kad pomislite da je život suviše kratak, a da može biti još i kraći i iznenada se ugasiti, i da ga možete napustiti, a da niste uradili ono što ste najviše želeli. Ne samo da niste uradili, nego niste ni pokušali. Niste stremili, niste radili na tome, niste se borili da napravite korak, tamo gde vas je nesigurnost kolebala i ljuljala i pretila da vas obori na kolena, da nikada niste osetili vetar u leđa, koji je vaše korake malo ubrzao, da nikada niste trijumfovali i imali onaj nepatvoreni osećaj „to je to“, koji ispaljuje vatromet i ispisuje ove reči na nebu iznad vas.
