Ne moraš uvek sve sama samo zato što si jaka

Da li se ponekad osećaš kao divlja životinja, koja je uvek prepuštena sama sebi i koja nema od koga da očekuje pomoć i olakšanje? Koja se zavuče u pećinu i liže svoje rane i čeka da prođu, ili da skonča. Ti možeš da doneseš odluku da se nikog ne tiče šta se dešava sa tobom i da nikome ne želiš da otkriješ svoju ranjivost. Ali treba da znaš da niko ne misli da si nepovrediva, jer niko nije. Svi imaju slabosti, svi su ranjivi, svima treba razumevanje, pomoć, podrška, nežnost. A to dobro znaš, jer si ti ona koja uvek drugima pruža to što im je potrebno. Dozvoli im da ti uzvrate. Ti možeš sama, ali radi se o tome da uopšte ne moraš.

I sledeći put ne moraš da izabereš da patiš u samoći i da se mučiš sa svojim odlukama i izborima. Kroz sve kroz šta moraš da prođeš, možeš malo lakše, dozvoljavajući onima koji te vole da budu uz tebe, da ti pruže podršku, da ti kažu da je u redu biti ranjiv i da ćeš opet biti snažna kao uvek. I da će se oni opet oslanjati na tebe, kao što se ti oslanjaš na njih. I to neće značiti da „popuštaš“ nego da se menjaš na bolje, da postaješ i prema sebi onako nežna i velikodušna kao što si prema drugima. Ti to možeš, dovoljno si jaka za tako hrabar poduhvat – prihvatanje pomoći i podrške.