Zauzeti se za sebe, ne mora da znači da nekoga napadate ili se od nekog, ili nečeg, branite. Nije teško pomešati agresivan stav sa samopoštovanjem – toliko ljudi koji „drže do sebe“ i „ne daju na sebe“ nastupa borbeno i svojim ponašanjem uliva strahopoštovanje. Svi koji ih poznaju, znaju da je bolje da im se ne suprotstavljaju i da ih ne izazivaju, jer će biti napadnuti i verovatno poraženi, ako ne argumentima, onda čistom snagom volje onoga ko je rešen da uvek „istera svoje“, da bude u pravu i da nametne svoj stav.
Istinsko samopoštovanje nema ničeg zajedničkog sa agresivnošću i borbenošću i nije mu potrebno da primenjuje taktiku „napad je najbolja odbrana“, jer se ne oseća napadnuto i ugroženo i nema od čega da se brani.
View this post on Instagram
Ljudi imaju svoja uverenja i stavove i pokušavaju da ih dokažu, ili makar „proguraju“ i ko zna na šta su spremni da bi u tome uspeli – morate računati sa tim. I morate prihvatiti da je to u redu, a zatim nastaviti da se držite svojih vrednosti, koje nemaju veze sa dokazivanjem i „proguravanjem“. Samopoštovanje nema veze sa navođenjem drugih da veruju da vam ne mogu ništa, sa obeshrabrivanjem drugih da pokušaju da vam „stanu na put“, jer će biti pregaženi. Nema veze sa tim da delujete nedodirljivo, namršteno, odbojno i da vas definišu kao „tešku“ osobu.
Samopoštovanje zna da proceni za šta je vredno boriti se, ali takođe zna i da se kroz sukob retko dobija ono što želite.
Pravo samopoštovanje znači da ste svesni sebe i da raspolažete sposobnošću da sebe kontrolišete, umesto da pokušavate da manipulišete i kontrolišete druge. To je sposobnost da napravite strategiju za ono što želite i da zatim jasno komunicirate, da se bavite svojim problemima, tako da njima ne „zasipate“ sve oko sebe.
