Ne morate po svaku cenu voleti svoje telo, nije realno. Živite u svetu koji vrednuje lepotu iznad svega i koji plasira standarde lepote u koje se možda ne uklapate. Voleli biste da su vam noge duže, zglobovi vitkiji, da ste viši, da imate veće (ili manje) grudi, tanji struk, obliju zadnjicu, elegantniji vrat, jer koliko god vam proroci pozitivnosti govorili kako lepota dolazi u svim oblicima i pakovanjima, kako je važno čime zračite i kako se osećate, a ne kako izgledate, teško je verovati im. Oni su u pravu, ako shvatite da vi niste svoje telo, a da vam u telu može biti komotno i udobno, koliko god je moguće i da je to dovoljno. Ali ne morate uveravati sebe da ste lepi i osećati krivicu što se ne osećate tako kad se vidite u ogledalu. 


Svet je sklon standardizaciji, iako ti standardi često nisu realni, niti obuhvataju većinu ljudi. Ne možete se osećati prijatno kad u buticima ne možete da pronađete ništa u svojoj veličini, jer ne postoje standardi za manju visinu i veću težinu. Osećate se kao da vas svet osuđuje kad uspete da navučete nešto što vam je tesno, ali je zato predugačko, ili nešto što vam je široko, ali je zato kratko. Pitate se da li je moguće da je standardna veličina 38, kad vi u svom okruženju viđate jedva jednu od dvadeset žena koje nose dečje brojeve. Teško je poverovati u svoju nestandardnu lepotu, kad nema ni jedne glumice, modela i manekenke, koja izgleda kao vi. Seksi žene, one za kojima muškarci uzdišu i čeznu, izgledaju sasvim drugačije od vas. Istina je da ih ne viđate na svom poslu, u prodavnici, u komšiluku, ali valjda je normalno da te lepotice budu nevidljive (osim na filmu i naslovnim stranama) i nedodirljive. 

Comments