Većina ljudi mora tako – da dospe do dna, na kome više ne može da izdrži. Mudrost je u tome da ne čekate taj trenutak pre nego što nešto učinite za sebe i pokrenete se, ali pre nego što steknete tu mudrost, morate iskusiti boravak na dnu i doživeti osećaj da više ne možete – kao da toliko dugo zadržavate vazduh, da više ne možete da ne dišete, jer ćete se ugušiti. Morate upoznati i zapamtiti taj osećaj, da biste naučili da reagujete pre nego što opet počnete da se gušite.
Ali kad otkrijete da je dno vaš izlaz iz toksičnog mesta, verovatno ćete želeti to da proverite više puta – to je nešto što ste naučili i što radi. Vremenom, sve brže će vam uspevati da dospete na dno i sve kraće ćete se tamo zadržavati. To je znak da rastete i preuzimete odgovornost za svoje isceljenje. A kad vam prvi put uspe da prepoznate teskobu i predstojeći pad i shvatite da uopšte ne morate da čekate da se čitav proces odvija onako kao do sada, da imate moć da odlučite da se pomerite pre nego što vam život postane nepodnošljiv i kad to zaista i uradite, bićete veoma ponosni na sebe. Odrasli ste. Vaše najgore povrede su isceljene. Možete nastaviti da se razvijate i produbljujete svoju svest i samosvest.
Znate da ne možete izlečiti povrede na mestu gde te povrede nastaju i postaju hronična bol i povređenost. Morate se pomeriti, makar to značilo da se prvo urušite u sebe, a zatim uzdignete iz pepela. Možete izgubiti godine života dok vam to ne bude potpuno jasno, ali kad jasnoća dođe, vaša je, zauvek.
Naslovna fotografija: instagram.com/velvetdynasty
Brankica Milošević
