Možda osećate teret svetskog bola na svojim plećima, duboko saosećate sa svima oko sebe, nepravde vas strahovito pogađaju, loše vesti vas izbacuju iz ravnoteže, tako da vam se danima vrti u glavi i uopšte, sve što se dešava svetu i svima oko vas, proživljavate kao da se dešava vama. Presrećni ste kad se nekome desi nešto lepo, jer to dokazuje da nije sve strašno i teško i crno i da u ovoj dolini suza ima i radosti i smeha. Vi niste „ptica zloslutnica“ koja stalno grakće o bolu i muci, već težite ka vedrini i radosti, koje doživljavate kao dubok udah nakon izranjanja.
U trenutku sreće ne sputavate sebe i ne govorite sebi kako se ne treba preterano radovati, jer ćete prizvati neku nesreću. Vi prosto osećate sve što osećate, onda kad osećate, svim srcem i celim bićem. I verovatno vam govore da je to previše, da ste previše osetljivi, bolećivi, empatični, da sve suviše uzimate k srcu. Neka. Uzimajte k srcu sve, jer ne možete isključiti saosećanje u patnji, a da ne isključite i gejzire sreće i radosti koji pršte iz vas kad je trenutak za sreću i slavlje.
View this post on Instagram
Možda vas svet ubeđuje da je „preosetljivost“ vaša mana i slabost, ali to nije istina. Istina je da je vaš unutrašnji svet bogatiji i raskošniji, jer ste u stanju da osetite tako širok i dubok raspon emocija. Vi koristite alat kojim su ljudska bića opremljena, a to su osećanja – najlepši deo naše duše.
Zato nemojte verovati da sa vama nešto nije u redu jer previše osećate. Nemojte se stideti dubine svojih emocija, nemojte pokušavati da ih potisnete i sazidate zidove oko njih samo zato što to i drugi čine, nemojte ignorisati bol u svojoj duši, nemojte se stideti svojih suza, nemojte se osećati krivim jer su vam potrebni meseci i godine da tugujete i bolujete kada vam je srce slomljeno, kad nekog izgubite. Ne dozvolite da vas neko uverava da vaša osećanja nisu validna, jer su „preterana“.
