Ne možete zaboraviti prošlost. Možda ne možete ni prihatiti da je prošlost nešto što ste izgubili, ili niste ni imali. Možda je teže da zaboravite ono niste imali, a zamišljali ste, nego ono što ste imali, pa više nemate. Zapravo, ne radi se o zaboravljanju, nego o puštanju. Nastavite da živite i da ispunjavate svoj život različitim sadržajima koji zauzimaju prvi plan, a ono što (više) nemate, ostaje u drugom planu. Ne zaboravljate, ali se opraštate sa brodom prošlosti, koji jedri lagano ka horizontu. Pa zato, ako pokušavate nekoga da obrišete iz svog života, da ga zaboravite, znajte da vam to neće uspeti – to ne radi tako. Vreme i novi životni sadržaji pomoći će da sećanja izblede i da se ne javljaju često nepozvana, ali neće nestati. Nećete zaboraviti, samo ćete se sve ređe sećati. Ali, kako da pustite?
View this post on Instagram
Počnite od onoga što verovatno često govorite sebi „šta mi je sve ovo trebalo“, „volela bih da ga nikad i nisam srela“, „možda bi lobotomija pomogla“ – otpustite ideju o zaboravljanju. Negacija ne pomaže – ništa neće nestati iz vaše glave, zato što vi ne želite da bude tu. Prihvatite da je ono što ste doživeli i ostili stvarno i prisutno i da je deo vas, čak i onda kada se više ne ponavlja u vašem iskustvu. Prihvatite bol, negativna osećanja, očajanje, kajanje, sve što vas muči – to je deo vašeg untrašnjeg života, pa ako je i toksično živo blato, vaše je. Vi ne morate stajati u tom blatu i tonuti. Možete iskoračiti i nastaviti dalje. Jednog dana, ta proždiruća močvara u vama neće više imati moć da vas usisa i preplavi.
Naučite da idete dalje, pamteći sve. To je izazov. Kad pitate one koji su odgovorili na taj izazov i pronašli način da se iscele, kojima je očigledno dobro i zadovoljni su sobom, reći će vam da je u početku izgledalo nemoguće, ali da su se stvari promenile vremenom, da su se postepeno fokusirali na nova iskustva i nove ljude koji ulaze u njihov život, da su nekako krenuli dalje, onda kad su rešili da se više ne zadržavaju u živom blatu.
