Čak i sećanja na najgore momente u vašem životu, vremenom postaju integralni deo vas, važna i prelomna iskustva, koja su vas uputila da se okrenete sebi, da odaberete sebe i svoj život, da se ne prepustite očajanju i da ne prestanete da živite, samo zato što druga osoba više nije deo vašeg života. Naučite da neprebol nije ljubav, jer ljubav ne poznaje gubitak, ona postaje deo vas, oslobađa vas iznutra, obogaćuje vaš svet i na kraju ste zahvalni na tim iskustvima, jer shvatate da su to lekcije zbog kojih ste izrasli, produbili svoju sposobnost razumevanja, stekli zrelost i toleranciju, naučili mnogo o sebi. Više ne žalite što ste nešto uradili, ili niste uradili, ne smetaju vam sećanja koja imate i više ne sabotirate slobodu svog uma da shvata i svog srca da prihvata, držeće se uporno bola i gubitka.
View this post on Instagram
Pomeranje fokusa sa gubitka na ono što dobijate, što otkrivate i shvatate, širenje perspektive i shvatanje vaše lične drame u širem kontekstu životnih lekcija, nije jednostavno i ne dešava se brzo. Ali tako se rane isceljuju, tako se lečite. Polako. Svaki oporavak zahteva vreme i vežbu – kad skinete gips, ne počnete odmah da trčite, nego svakog dana vežbate da se iznova oslanjate na nogu, ili da korisite ruku, odmarate se i ne forsirate, tretirate sebe kao rekonvalescenta i ne radite na svoju štetu, nego u korist oporavka. Kad nekog želite da zaboravite, posmatrajte taj slučaj kao prelom koji zahteva imobilizaciju (vreme tugovanja i lošeg funkcionisanja, smanjenih sposobnosti i ograničenih mogućnosti), vreme tugovanja i suočavanja sa bolnim i neprijatnim osećanjima, a zatim vreme oporavka i laganog uspostavljanja funkcije i vraćanje svojih moći. Nećete zaboraviti tu povredu – povremeno će vas žigati i podsećati na ono što se dogodilo, ali većinu vremena ćete se osećati dobro i nećete misliti na stare rane.
Naslovna fotografija: instagram.com/icewasonline
Brankica Milošević
