Kad nemaš partnera, osim redovnih neprijatnih komentara tvog singl statusa i prijateljskog navodadžisanja, u redovnim sezonskim terminima slušaš pitanja o tome sa kim ćeš slaviti Novu godinu, sa kim ideš na more, sa kim izlaziš u provod. Možda će srećno upareni i čoporativni tipovi biti zaprepašćeni, zbunjeni, zgranuti i zgroženi ovom informacijom – ali svako može svuda da ide sam i da mu bude super. Novu godinu možeš da dočekaš napolju u gomili ljudi, na nekom dobrom koncertu, na bilo kom kraju sveta. Na more možeš da putuješ potpuno solo, bez ikoga da ti pravi društvo (i da te uslovljava tokom celog odmora). U kafićima i klubovima primaju i one što dođu sami, a tamo sama osoba može da popije omiljeno piće, da sluša muziku, da odlepi od đuskanja, da se zeza sa potpuno nepoznatim svetom, koji je takođe došao da se izludi i da posle sama ode kući sa osećanjem da se savršeno provela.
Nije uobičajeno, ali postoji, znaš. Postoje osobe koje putuju same, izlaze same, same se upoznaju sa drugim samim osobama i društvima svuda gde idu, ako tako žele, ili drže distancu i uživaju u samoći, jer se odlično osećaju sami sa sobom i to što ne moraju ni sa kim ni da razgovaraju, a kamoli da se nekome prilagođavaju, dogovoraju ili mu nedajbože popuštaju, da bi izbegli svađanje na odmoru, ispunjava ih dubokim osećanjem mira i zadovoljstva. Znam da je teško zamisliti, ali postoje osobe koje se uopšte ne osećaju nesigurno kad su same i uopšte im nije dosadno i uopšte im ne treba neko da im pravi društvo, da bi mogle nekuda da idu.
