Ako prepoznaješ sebe u modelu žene koja se zaljubljuje u potencijal, u viziju onoga što može da napravi od muškarca, ovaj tekst je za tebe. Pažnja, podrška i negovanje su hvale vredne majčinske osobine, u kojima uživaju svi koji su ti bliski – ti si ta koja pomaže i podstiče, ali tebi niko ne uzvraća na isti način. Zato te osobine nisu osnova za zdravu i stabilnu ljubavnu vezu – obično privlačiš i biraš one kojima treba nega i pomoć, a ne one koji su u stanju da ti pruže ljubav. Ukoliko to želiš da promeniš, potrebno je da radiš na razrešavanju svojih obrazaca i suočavanju sa svojim potisnutim sadržajima.
Svoju ljubav preusmeri na sebe
Potreba da sve oko sebe zagrliš, tešiš i osnažuješ, ukazuje ne samo na ogromne emotivne kapacitete, već i na neravnomernu raspodelu tih kapaciteta. Malo ili nimalo te ljubavi ostaje za tebe – ti želiš da zaboraviš sebe, da se izgubiš u osećanjima i da služiš drugima, jer sebe baš i ne vrednuješ naročito. Potrebno je da se vratiš sebi, da pronađeš to mesto na kome si mala, ranjiva, uplašena, odbačena i uverena da nije vredna ljubavi, jer nije dovoljno dobra i jer ne ispunjava očekivanja. Na tom mestu ćeš, iz pozicije svesne odrasle osobe moći da shvatiš da su ti ta toksična uverenja nametnuli odrasli, koji nisu umeli da pruže ljubav, ili ih je bavljenje detetom zamaralo i sputavalo. Roditeljska ljubav je prilično mit i kad se suočiš sa tim da je nije bilo dovoljno i da je nikada neće ni biti, onda možeš da raskineš veze sa tim obrascem neljubavi. Opraštanjem roditeljima, opraštanjem sebi, preuzimanjem odgovornosti za sebe i svoja osećanja – sada si ti odrasla i bićeš najbolji mogući roditelj svom unutrašnjem detetu, razumećeš ga, prihvatati i voleti i navijati za njega, čak i kad je nabusito, destruktivno, tvrdoglavo, bezobrazno… Razvijanje ljubavi prema sebi i nega i pažnja usmerena na sopstveni rast i razvoj, težak je posao, koji s vremenom postane nešto najvažnije i najzanimljivije što radiš. Zadržavajući centar svog života u sebi, stvaraš polazište, ishodište za sve ljubavne odnose, koji postaju dvosmerni i protočni. Stvaraš prijemnik za ljubav, jednake snage kao i odašiljač.
Ne žuri sa definisanjem odnosa
Najbolji odnosi se razvijaju sporo, prirodno i organski – ništa ne poraste do svoje pune zrelosti za nekoliko meseci. Iako ti se čini da sve vidiš i znaš unapred i ne želiš da propuštaš prisnost i bliskost u kojoj možeš odmah da uživaš, potrebno je da prođe neko vreme, da bi se ta prisnost zaista izgradila i dobila odlike trajne vrednosti. Pusti – glasi instrukcija, koja ti verovatno zvuči vrlo surovo. Kako da pustiš? Dozvoli. To je bolja instrukcija, koja te upućuje da dozvoliš da se stvari dešavaju, umesto da ih guraš i vučeš, gonjena strašću i zanosom. Ovo je veoma težak zadatak i nećeš moći tek tako da počneš da kontrolišeš svoje emocije, potrebno je da se stalno podsećaš i da vežbaš.
Nova veza je okidač
U novom emotivnom odnosu imaš priliku da se oprobaš – sve što si uvidela, vežbala i odlučivala, biće poljuljano i izazvano emotivnim angažmanom. Ali ako si svoje obrasce sagledala suštinski, oni su se “razlabavili” i biće ti lakše da iz njih izađeš – neće te držati u gvozdenim vezama nesvesnog i moći ćeš da posmatraš i preispituješ svoje ponašanje.
Moći ćeš da uhvatiš sebe kada partneru nešto namećeš iz najbolje namere, a on uopšte ne reaguje pozitivno, nego počinje da pokazuje otpor, koji je sve jači, ukoliko ti više “guraš” i ubeđuješ ga da je to najbolje za njega. Možda bi zaista za njega bilo dobro da prestane da puši ili da stekne neku diplomu, ali na to ga ne možeš primorati – on sam treba da želi da uradi ono što je dobro za njega. Zar ono što je dobro nije očigledno? Ali takođe je očigledno da mu svojim staranjem za njegovo dobro oduzimaš slobodu odlučivanja i samostalnost izbora.
