Vrsne domaćice mačkice, eto mene, eto vas. Rešila sam da vas opet isprozivam. Zašto? Ne znam, verovatno zato što ste mnogo pametne i talentovane, pa da vas pohvalim. No, vratimo se temi. Kuvanje. Da, znam da vi mirišete na Chanel, a ne na zapršku, i da vaš želudac vari samo ona jela čije ime ne umete da izgovorite, to je u redu. Zanima me da li ikada planirate da se skinete sa tuđih polnih organa i grbača? Doduše, oženjenih, ali ni to nije tema. Da li planirate da vas neko shvati kao ženu koja, iako ne ume, ima volju nešto da nauči i da se usavrši? Planirate, je l’? A kako, molim vas?
Ku(r)varice, manje zbori…
Podeliću vas u nekoliko kategorija, za bolje i niste.
Kuvanje je za seljanke – “Ja ne ulazim u kuhinju, sačuvaj Bože, pa tek sam uradila manikir i isfenirala se. Ja ću imati privatnog kuvara jednog dana, uopšte nema potrebe da ja kuvam i da se tu mastim i usmrdim. To je za žene sa sela, koje žele da budu domaćice, za mene, gradsku ribetinu iz Pinosave – jok!”
