Lepa sam, dakle, ne kuvam – “Zar ja da kuvam? Pa zašto, pobogu? Kome? Čemu onda služe restorani? Ne stoji mi da se petljam oko šporeta, a ne stoji mi ni kecelja.”
Na poslu mi dostavljaju hranu, zašto ne bi i kod kuće? – “Ja sam poslovna žena, radim, nemam vremena da kuvam, navikla sam da mi donose hranu i na poslu i kod kuće. Nije sad da ne znam ništa da skuvam, znam kafu, kada ne iskipi.”
Ja sam super kuvarica, samo mi ponekad zagori – “U suštini, jako dobro kuvam, i to uglavnom sve. Mama uvek prevrće očima kada joj kažem da ću ja spremiti ručak, ali ne znam zašto, ja savršeno kuvam. Ne dozvoljavam da svako gura nos u moj lonac. Doduše, ponekad i mačka odbije da jede, ali Bože moj, neko ne zna ni to.”
Ne, dušo, to što nikada nisi ušla u kuhinju i sama sebi spremila obrok ne znači da si mnogo moderna, već da si nesposobna i nezainteresovana za osnovne stvari. To što se na sva usta hvališ kako se hraniš karpaćom i ostalim nebulozama govori samo o tome koliko nemaš pojma ni o čemu. To što ne dozvoljavaš da te neko posavetuje i uputi u recept ne znači da si se rodila sa talentom da sve znaš da spremiš. I da, kafa se ne jede! Da se razumemo, ne treba da budete Džejmi Oliver (Jamie Oliver), ili neka vrsna domaćica, ali smatram da je poznavanje osnovnih stvari u kuhinji stvar opšte kulture, i smatram da je sramota da se jedna devojka, a sutra žena i majka, hvali činjenicom da je nesposobna da skuva nešto ze sebe, a posle i za druge.
Domaćice, čekam komentare.
Vesela veverica – krije identitet jer je to kul. U slobodno vreme je manijak i alkoholičar i stidi se toga. Manekenka da bude, samo to.
