Čekanje Godoa je postao izraz za iščekivanje nečega što se nikada neće dogoditi (gajenje lažne nade), a Sizifov posao je uzaludno nošenje tereta sa kojim nikada nećemo izaći na kraj i ratosiljati ga se.
Užasno je teško boriti se za očuvanje nestabilnog, burnog i napetog odnosa – u toj borbi vođeni smo dubokim i strastvenim osećanjima i zapravo se borimo za validnost, potvrdu i istinitost tih osećanja. U to ulažemo ogromne količine energije, vremena, živaca i nade i nastavljamo, iako ponekad pomišljamo da je sve što radimo uzaludno.
Najčešće mislimo – promeniće se
Pošto smo sklone da gledamo unapred i sledimo svoju viziju, radije nego da se zadržavamo u sputavajućim okvirima realnosti, često u muškarcima vidimo potencijal i to nam je dovoljno da samouvereno krenemo u projekat razvijanja tog potencijala, koji naši partneri niti vide, niti veruju da ga poseduju, niti žele da ga razvijaju. Verujemo da ćemo svojom verom, ljubavlju i predanošću inspirisati partnera da postane najbolja verzija sebe i da će se tada isplatiti naše strpljenje i trpljenje, jer sreća se osvaja i na njoj se vredno radi. E, jesmo štreberke, kao da smo sve išle u istu Gimnaziju za usvajanje modela klasičnih mitova o ljubavi koja sve pobeđuje i snazi i istrajnosti koje nas uče da ne odustajemo, iako je najmudrije, najrazumnije i najzdravije – odustati.
