Kao što je jednom Džo Koker (Joe Cocker) rekao, leto u ovom gradu najlepše je ako se sretnemo na rooftopu!
Zalazak sunca u Njujorku je poseban događaj koji se svakoga dana slavi na krovovima njujorških hotela i barova.
Nebo je granica kada je raznovrsnost mesta u pitanju, ali činjenica je da se svaki dan u Njujorku slavi kao praznik. Brzina, brojnost ljudi i snova koji protutnje svakoga dana ovim gradom čini da ljudi shvate specifičnost i privilegiju boravka u gradu koji je zaista centar sveta i da svaki dan u njemu proslave odsjajem sunca u blagim voćnim koktelima prkoseći vrućini koju donosi leto u gradu koji je okružen dvema rekama i oslanja se na okean.
Svako u Njujorku rano shvati da je boravak ovde kao ekskurzija, boravak na određeno, pozajmljeno vreme, ljudi ne gube vreme na sitne i niske porive.
Grad je duboko iskren i sa mnogo manje maski i foliranja koje nose druge metropole.
Zalazak sunca u Njujorku je poseban događaj koji se svakoga dana slavi na krovovima njujorških hotela i barova
Najveća verovatnoća je da ako vam se zaista ne sviđa da radite ili se družite sa nekim, više ih nikada nećete sresti ako to ne želite i brzo ćete naći alternativu. Takva sloboda često uzrokuje i sebičnost i olakost egocentrizma, pa neke vodi i u usamljenost. Njujorški stanovi su mali, kauč uvek ima gosta, ali to rađa fenomen najlepšeg koncerta na svetu. Svaki silazak u metro u Njujorku je blagoslov za uši. Muzičari, ne mogu da vežbaju u svojim stanovima, jer najčešće žive sa cimerima. U akustičnim svodovima tunela odzvanjaju njihove violine, trube, harmonike i gitare dok vežbaju i ujedno zarade po koji dolar. Tako se jednog dana čuje tarantela, a drugog moravac ili francuska šansona.
Parkovi, filmovi na otvorenom, Šekspir (William Shakespeare) u parku ili predstava verovatno najlepše rediteljke na off Brodveju, Sanje Bestić iz Srbije, čine ovaj grad simetričnim Beogradu u našim srcima. Beograd kakav mi želimo i kako ga mi vidimo, ako srce gleda. Kažu da se zato Beograđani na prvi pogled zaljube u Njujork, u vodu sa česme, jutarnje sunce i vazduh koji miriše na reke. Večiti nomadi bacaju sidro u Hadson i naruče kosmopolitan i smeju se junakinji “Seks i grada” (Sex and the City) kako je nosila otvorene sandale sa visokim potpeticama po gradu u kome novčići upadaju u asfalt kao u vruć kolač sa višnjama.
U metrou se otkrivaju čitalačke navike Njujorčana. Vožnja metroom je duboko intimni trenutak sa štivom, pa je najnormalnije videti kako i po izlasku iz metroa hodaju i čitaju u najprometnijem gradu na svetu sa slušalicama u ušima. Ovo je grad optimista. Upravo to je ono što se iz daljine najviše vidi i što najviše zaboli. Mladi ljudi u Beogradu su iscrpljeni nedaćama, beznađem, ućutkani strahom od osvete glupih a ambicioznih koji uvek nekako pobede. Bezbrižnost, taj poznati američki produkt, koji je ozbiljno narušen kada su ljudi, zasuti pepelom, pešačili kilometrima do svojih kuća posle napada na kule bliznakinje, ipak je zarastao. Ta bezbrižnost, oduvek skupa, onaj je suštinski moment uzdaha. Nepravda se hrani tim raritetnim osećanjem da je sve moguće i da će sve biti ok. To je osećaj koji više skoro da nigde ne postoji. Simbol dame sa bakljom koja je svetionik i potencijalni bacač plamena služi da privuče i odagna. Toliko poznat kroz filmove ne ostavlja nikoga ravnodušnim. Slobodna dama u Parizu, viđena sa Sene u svojoj daleko uvećanoj formi, ovde predstavlja Damu Slobode.
Najveća verovatnoća je da ako vam se zaista ne sviđa da radite ili se družite sa nekim, više ih nikada nećete sresti ako to ne želite i brzo ćete naći alternativu, ali društvo koje vam prija - uvek je na okupu
Ipak iako grad optimista i ljudi koji su posebni, kreativni, rođeni borci često je svedok krokodilskih suza na javnim mestima. U Njujorku se ne plače kod kuće, to je prosto nepristojno, jer se onda čini kao da se plače iza leđa. Kažu da je čovek Njujorčanin kad više ne zaluta slučajno u Bronks ili Harlem, kad ne diže glavu da bi video nebo među krošnjama nebodera, prepoznaje beskućnike, prestane da škljoca k’o turista, razume šta kaže razglas u metrou, izabere Jenkije ili Metse, ne pije kafu iz franšiza već lokalne kafeterije, krene na dijetu kategorički odbijajući vruće đevreke sa krem sirom i pošteno se bar tri puta isplače na javnom mestu. Sve serije na televiziji koje oslikavaju kriminal u gradu treba preskočiti i osloniti se bar na prividno osećanje bezbednosti. Kažu da je Menhetn veoma bezbedan od kada je Blumberg (Michael Bloomberg) gradonačelnik.
Ove godine slavi se i 200 godina grada na kocke. Njujork je podeljen na avenije i ulice pod uglom od 90 stepeni, ulice i avenije imaju svoje brojeve i u odnosu na park dele se na istočnu ili zapadnu stranu. Mogućnost da se neko izgubi je sasvim mala i ko ima vremena uglavnom ceo grad pređe peške.
Ukoliko se neko plaši visine uvek su dostupni dokovi na Ist Riveru
Njujorški balet i opera su zaista posebna mesta, kostimi i scenografije su prelepi, glumci i igrači pristigli sa svih strana sveta. Ipak ono što ih čini jedinstvenim čak više od umetničke egzaltiranosti jeste publika koju čini krem njujorškog društva i tračevi koji kasnije pune stupce novina i pored trivijalne dokoličarske razbibrige često izaziva ozbiljne posledice kao što su rast ili pad deonica na berzi ili naslućivanje političkog skandala.
Dobrotvorna dešavanja, možda i najveća specifičnost Njujorka, odvijaju se tokom cele godine. Kreativnost i izuzetnost u gradu koji je već sve video, najtraženiji su elementi. Ozbiljna kondicija je potrebna da bi se tempo izdržao, a najteže je privući pažnju. Gala događaji u “Metropoliten muzeju”, koncerti u zgradi UN, dobrotvorni ručkovi u “Le Cirk”-u ili balovi pod maskama u “Ciprijaniju” podjednako su važna mesta socijalne interakcije kao i Wall Street.
Česte selidbe zbog nedostatka životnog prostora i samo 3% nekretnina koje se izdaju možda je i jedina mogućnost da zaista uspete da vas neko gleda. Ako nosite policu ili fotelju na ramenima i kese pune kutija sa cipelama uspećete da privučete poglede prolaznika. Taksi obično ne želi da vozi dve ulice ili još češće ne zna gde je to, jer je koliko juče stigao iz Senegala ili Pakistana. Ipak ako vam treba medicinski savet ili ozbiljna kritika seminarskog rada iz istorije umetnosti pred ispit zaustavite bilo kog vozača žutog taksija.
U razgovoru sa modnom blogerkom Zoi i urednicom vebsajta “Seventeen” magazina upravo na krovu “STK” u Mitpekingu saznala sam da postoji jedna stvar koju je Sara (Sarah Jessica Parker) pogodila u seriji “Seks i grad”. Ako želiš vezu moraš da izađeš iz grada. Radoznalost je ubila mačku, pa tako savršeni prvi, drugi i treći izlasci, večere pod svećama ili vožnja gondolom u Central Parku ne znače da ćete ikad više videti gospodina koji se činio kao pravi. Devojke iz priče su se vratile u svoj rodni grad i dovele mladoženje u Njujork i lepo nastavile sa svojim karijerama. To me je podsetilo na nekadašnje mladoženje iz dijaspore koji su ženili devojke iz domovine sa kvalifikacijom Miss, Mis Šumadije ili Mis Splavova.Tako da sa odlivom pametnih žena iz Srbije mislim da je vreme da se i muški kvalifikuju ordenom Mistera. Najpoznatiji barovi za zalazak sunca su krovovi, “230 Fifth”, “Geinsevoort Hotel”, “STK”, “Library Hotel”, “Hudson Terrace”, “Tribeca Rooftop”.
Najpoznatiji barovi za zalazak sunca su krovovi, kao što je ovaj “230 Fifth”
Ukoliko se neko plaši visine uvek su dostupni dokovi na Ist Riveru. Dambo je možda najlepši kraj Bruklina sa poznatim sladoledom i picom, kao i blagim rečnim plažama ispod Menhetna i bruklinskog mosta gde se snimao film “Bilo jednom u Americi” (Once Upon a Time in America). Malo bliže Midtaunu preko mosta je porodični Long Ajlend koji se poslednjih pet godina pretvara u novi deo Njujorka za mlade i uspešne ljude. Svojim eklektičnim i visokokvalitetnim restoranima, kulturnom scenom kao i izvanrednim uslovima za formiranje porodice zbog šetališta koje će spojiti Vilijamsburg i poznati grčko-balkanski kraj, Astoriju, preti da postane najskuplji kraj u Njujorku.
Mlade čitateljke će zanimati da i poznati “Hotel Empire” u kome u seriji “Tračara” (Gossip Girl) živi san mnogih devojčica – Čak Bas (Chak Bass), takođe ima baštu na krovu, nalazi se na stanici Kolumbo u neposrednoj blizini svih većih pozorišta i Linkoln centra, CNN zgrade i Central Parka.
Njujork je grad u kome na Medisonu možete sresti Hjua Granta (Hugh Grant), u zgradi na šestoj aveniji Ritu Vilson (Rita Wilson), suprugu Toma Henksa (Tom Hanks), piti kafu u kraju gde je Hendriks (Jimi Hendrix) nekada na žicama gitare ušao u legendu, porazgovarati sa Ban Ki-Munom (반기문, 潘基文, Ban Ki-moon), proslaviti Uskrs u Srpskoj crkvi na Petoj aveniji.
Boja tirkiza i bleda boja mente nalazi se na svemu i najčešći je lak tražen veštim njujorškim manikirkama. Moda je oteta od Merilin Monro (Merilyn Monroe) i obojena neonom, sa morem falti i dužim zadnjim šlepom. Muškarci nose pletene i pamučne espadrile i frizure kao u seriji “Momci sa Medisona” (Mad Man). Posebno doterani nose cigaret pantalone i farmerke u svim bojama sa obaveznom maramicom u džepu sakoa. Duge preplanule ženske noge zategnute jogom i časovima spininga trenutno šetaju pod naramcima stvari na rasprodajama i čekaju u redovima u velikim prodavnicama. U modi su punđe, mačkaste oči, šortsevi od izrezanog šarenog teksasa kojima vire džepovi sa nitnama. Sprej ten i veliki zlatni nakit, kao i crno-bele rese poput Guccijevih haljina koje podsećaju na vesele dvadesete godine. Kombinacija boja za leto su zelena i tirkizna. Voze se bicikli do posla i nose šaržeri vode o pojasu, jer je leto počelo i velike su vrućine.
Izložba u italijanskoj četvrti sa srpskom umetnicom
Priča se o izložbi Karla Lagerfelda (Karl Lagerfeld): mala crna jakna – omaž Chanelovom žaketu. O veoma popularnom Čeningu Tejtumu (Chaning Tatum) u filmu “Magični Majk” (Magic Mike) u kome kao nekada Demi Mur (Demi Moore), mladi Čening pokazuje umeće igranja za ženske oči. Čeka se saradnja Marka Valberga (Mark Wahlberg) i Seta Makfarlana (Seth MacFarlane) kralja moderne američke satire u filmu “Ted”. U kome je muško odrastanje i odricanje od svoje teritorije u zamenu za “našu” teritoriju oličeno u medvediću Tedu čiji vokabular prevazilazi bajkovite predstave o medvedićima i pripreme za Fleš-mob 23. juna, kao i planove za 4. juli, o kraljičinom jubileju u Britaniji i zakonu kojim je Obama (Barak Obama) odobrio Latinoamerikancima koji su došli u SAD kao deca da istupe i ne budu deportovani, već uključeni u sistem. Čita se “New York Times” i priprema za gledanje Olimpijade i traženja zabačenih plaža.
Njujork leti je vruć i svakako veoma zabavan, pogotovu ako se u Brajant parku odgleda crno-beli film ili “ET” u parku ispod mosta u Bruklinu sa legendarnim sladoledom koji se baš tu proizvodi.
Ivana Kojadinović bavi se socijalnim promenama, humanitarnim projektima i rešavanjem kriznih situacija komunikacijom i medijacijom. Veruje u dobrotu, ljubaznost, kodekse ponašanja i protokol.
