Svaka opstrukcija je na kraju samodestrukcija, pa tako usvajamo stav da će nam se odbijanje svakako obiti o glavu i ispredamo sve suptilnije niti samozavaravanja, kako bismo zavarali neprijatelja. Upetljani u sopstvene mreže, zauzmemo jednu ili drugu krajnost – postanemo krajnje popustljivi (i pri tom veoma nepouzdani) ili krajnje nabusiti i prgavi (da obeshrabrimo one koji nam nešto nude ili traže da u nečemu učestvujemo).
Ili se borimo sa osećanjem krivice, ili se držimo inata i teramo kontru, jer tako nam jedino uspeva da nešto odbijemo.
Kako mora da je dobro reći ne, bez naboja inata i nabusitosti i bez potrebe da se izvinjavamo ili da pristajemo na nešto što nam se ne sviđa i onda sprovodimo sabotaže koje plaćamo zdravljem i živcima!
