Nepoštovanje granica
Čuvajući sebe, izloženi uticaju nametljivih, nepouzdanih ili agresivnih i labilnih roditelja, odrastemo ne razumevajući granice u bliskim odnosima, zbog čega se osećamo odbačeno kada partner ima potrebu za sopstvenim prostorom i privatnošću, razvijemo potrebu da sve kontrolišemo, ili da ignorišemo potrebe drugih ljudi. Interakciju identifikujemo sa ljubavlju i ne možemo da prihvatimo da nje nema, ili da je nema dovoljno i naučimo da je izazivamo kroz svađe i drame, ne uviđajući da time iscrpljujemo emotivne potencijale druge osobe i da joj ne dozvoljavamo da diše i oseća se opušteno i slobodno pored nas.
Biramo toksične veze
Partnerstva i prijateljstva koja nas ugnjetavaju, odnosno, stvaraju istu atmosferu u kojoj smo odrasli i izazivaju u nama poznata osećanja – biranje toksičnih odnosa je naš način da ostanemo u zoni komfora. To nam je poznato i tu smo na svom terenu. Ne znamo za bolje i drugačije. I izuzetno nam je teško da naučimo, pa često sabotiramo svoje šanse da upoznamo drugačije, kvalitetne i stabilne odnose, jer se u njima ne osećamo sigurno, ne verujemo da su istiniti i ne umemo da se prepustimo.
Kada jednom osvestimo na koje nas sve načine uslovljava nedostatak ljubavi u detinjstvu, nećemo moći odjednom to da promenimo. Uvid i svesnost su neophodni, da bismo mogli da radimo na sebi, ali promena na bolje ne dolazi ni lako, ni brzo. Moramo dugo da se bavimo detetom u sebi i da učimo kako da mu pružimo svo ono razumevanje, ljubav i podršku koju nikad nije dobilo, moramo da naučimo da vratimo svoju moć da upravljamo svojim životom i da pronađemo svoju sposobnost da budemo srećni. Sav onaj strah i teskobu koju nosimo u sebi otkad znamo za sebe treba da osvetlimo, osvestimo i izlečimo ljubavlju i nežnošću, poverenjem i radošću, a sve u nama opire se tome, jer se plašimo nepoznatog, iako žudimo za onim što promena može da nam donese. Veliku ulogu (ako ne i najveću) u procesu razvijanja ljubavi prema sebi ima oproštaj – neophodno je da oprostimo roditeljima koji nisu mogli da nam daju ono što nisu imali, kao i da oprostimo sebi što smo izgubili toliko vremena i pokvarili sebi toliko mogućnosti, držeći se besa, nepoverenja, stida, straha i negativnosti.
Ali svako od nas može to da uradi i dužan je da pokuša – prihvatanje sebe i ljubav prema sebi nisu obavezni, ali jesu uslov za sreću, formiranje stabilnih odnosa i pronalaženje duševnog mira.
Izvor fotografija: instagram.com/vintage70s
Aleksina Đorđević
