U svetu savremenog wellnessa većina nas ima prilično jasnu rutinu: vitaminski suplementi, jutarnji trening, zdrava ishrana, aplikacije koje mere kvalitet sna i broj koraka. Međutim, postoji jedna navika koja često izostaje sa liste zdravih rituala, iako ima možda i najveći uticaj na kvalitet i dužinu života – negovanje prijateljstava.

Naime, sve više naučnih istraživanja pokazuje da su duboke i stabilne društvene veze jedan od najvažnijih faktora za dugoročnu sreću, mentalno zdravlje i fizičko blagostanje. Drugim rečima, nije presudno koliko zarađujemo, kakvu karijeru gradimo ili koliko smo disciplinovani u teretani. Ono što najviše utiče na to kako ćemo se osećati kroz život – pa čak i koliko ćemo dugo živeti – jeste kvalitet odnosa sa ljudima koji nas okružuju.

Jedno od najpoznatijih istraživanja na ovu temu potiče sa Harvarda, gde su naučnici još tridesetih godina prošlog veka započeli dugoročno praćenje života stotina ljudi kako bi otkrili šta zaista određuje sreću i zdravlje u starosti. Rezultati su iznova pokazivali isto: ljubav i bliski odnosi važniji su od bogatstva, društvenog statusa ili profesionalnog uspeha.

Upravo zato prijateljstvo danas sve više ulazi u fokus psihologije, medicine i nauke o dugovečnosti.

Negujte i slavite svoje bliske veze: Prijateljstva su jedan od najvrednijih segmenata života, zato ih treba više slaviti

Negovanje prijateljstava za dugoročnu stabilnost i blagostanje

Zašto je negovanje prijateljstava ključno za dug život

Istraživanja pokazuju da ljudi koji imaju snažne i stabilne odnose sa porodicom i prijateljima imaju manji rizik od brojnih zdravstvenih problema – od srčanih bolesti do depresije.

Prema društvenom naučniku i profesoru sa Harvarda, Arthuru Brooksu, jedan od najzanimljivijih nalaza dugogodišnjeg istraživanja jeste da kvalitet odnosa umnogome objašnjava razlike u sreći među ljudima. Bez obzira na to da li je neko introvertan ili ekstrovertan, negovanje dubokih prijateljstava značajno povećavaju subjektivni osećaj zadovoljstva životom.

Sreća, dakle, nije samo rezultat ličnih postignuća ili materijalnih uslova – ona u velikoj meri proističe iz osećaja pripadnosti i međusobne brige.

Nisu sva prijateljstva ista

Još je antički filozof Aristotel pokušao da objasni različite vrste prijateljstava. On je smatrao da se odnosi među ljudima mogu posmatrati kao svojevrsna lestvica.

Na njenom najnižem stepenu nalaze se korisna prijateljstva – odnosi zasnovani na praktičnoj koristi. To mogu biti kolege sa posla, poslovni partneri ili poznanici koji nam pomažu u određenim situacijama.

Sledeći nivo čine prijateljstva zasnovana na zadovoljstvu. To su ljudi sa kojima delimo hobije, zabavu, interesovanja ili društveni život.

Na samom vrhu nalaze se, međutim, prava prijateljstva – odnosi koji postoje sami po sebi, bez skrivenih interesa ili koristi. U takvim odnosima ljudi poznaju jedni druge duboko, podržavaju međusobni rast i prihvataju se bez potrebe da nešto dokazuju.

Takva prijateljstva su retka, ali upravo ona imaju najveći uticaj na naše blagostanje.

Kako negovanje prijateljstava utiče na telo i mozak

Usamljenost nije samo emocionalno stanje – ona ima vrlo konkretne fiziološke posledice. Savremena istraživanja pokazuju da dugotrajna socijalna izolacija može biti povezana sa:

• povećanim rizikom od srčanih bolesti
• hroničnom upalom u organizmu
• poremećajem sna
• slabijom regulacijom nervnog sistema
• većim rizikom od prerane smrti

Razlog za to leži u samoj evoluciji čoveka. Ljudi su tokom istorije opstajali zahvaljujući saradnji i pripadnosti grupi. Mozak je zato programiran tako da društvene veze doživljava kao osnovnu potrebu, a ne luksuz.

Kada smo okruženi ljudima kojima verujemo, naše telo lakše reguliše stres, nivo hormona se stabilizuje, a nervni sistem ostaje smireniji.

Mali krug ljudi važniji je od velike mreže poznanstava

U doba društvenih mreža mnogi imaju stotine, pa i hiljade kontakata. Ipak, psiholozi naglašavaju da broj ljudi koje poznajemo nije presudan. Mnogo je važnije koliko duboki i autentični ti odnosi jesu.

Mali krug bliskih prijatelja kojima možemo da se javimo u bilo koje doba i da budemo potpuno iskreni i ranjivi ima daleko dublji uticaj na život nego široka mreža površnih poznanstava.

Takvi odnosi stvaraju osećaj sigurnosti i stabilnosti koji je teško pronaći na drugim mestima.

Zašto prijateljstva blede sa godinama

Mnogi ljudi primećuju da se broj prijateljstava smanjuje kako život odmiče. Razlozi su uglavnom organizacioni. Karijera, porodica, selidbe i svakodnevne obaveze često ostavljaju malo prostora za druženja koja nemaju jasan cilj ili korist. Upravo ta „neproduktivna“ prijateljstva – ona koja postoje samo zbog međusobne bliskosti – prva nestaju iz rasporeda.

Međutim, paradoks je u tome što su baš ta prijateljstva najvažnija za emocionalno zdravlje.

Kako starimo, prirodno postajemo selektivniji u izboru ljudi kojima poklanjamo vreme i energiju. Ali psiholozi upozoravaju da potpuno povlačenje iz društvenog života može imati negativne posledice.

Evo kako da održite prijateljstvo kada vam se životni putevi razilaze

Jednostavna navika za negovanje prijateljstava

Jedan od korisnih saveta jeste da povremeno napravite mali pregled svojih odnosa.

Odvojte nekoliko minuta i razmislite:

• Ko su ljudi koje biste nazvali u teškom trenutku?
• Sa kim možete biti potpuno iskreni?
• Ko ostaje deo vašeg života bez obzira na promene posla ili grada?

Takvi ljudi čine jezgro vašeg društvenog sveta. Održavanje kontakta sa njima, kroz poziv, poruku ili povremeni susret, može imati veliki uticaj na blagostanje.

Negovanje prijateljstava kao deo wellness rutine

Kada govorimo o zdravim navikama, obično mislimo na ishranu, fizičku aktivnost i kvalitet sna. Ali sve više stručnjaka smatra da bi vreme provedeno sa prijateljima trebalo tretirati jednako ozbiljno.

Kao što planiramo trening ili večernju rutinu odmora, isto tako možemo planirati i druženja. Ta ulaganja u odnose vremenom stvaraju emocionalni kapital koji nas prati kroz život.

Najvažnije lekcije o prijateljstvu

Savremena nauka o sreći i dugovečnosti iznova potvrđuje nekoliko jednostavnih istina:

• Bliska prijateljstva snažno utiču na dug život i dobro zdravlje.
• Dubina odnosa važnija je od njihovog broja.
• Mali krug bliskih ljudi vredniji je od velike mreže poznanstava.
• Redovno ulaganje u prijateljstva donosi dugoročne koristi – od boljeg raspoloženja do otpornosti na stres.

Na kraju, možda najvažnija poruka glasi: u svetu opsednutom produktivnošću, neke od najvrednijih stvari u životu nemaju praktičnu svrhu. Malo je mesta za druženje sa prijateljima, duge razgovore i zajedničku zabavu i smeh.

Ali upravo ti trenuci mogu biti najvažniji za naše zdravlje, sreću i dugovečnost.

Pronađite vreme za prijatelje i posvetite im se: Sa njima delimo i sreću i patnju: Kako biti bolji prijatelj?

Naslovna fotografija: Lummi

Autor: Brankica Milošević