Zadirkivanje
Humor je najbolji način da se izađe na kraj sa ego tripovima – onaj ko ume da se podsmehne sebi, može i da sagleda svoju tvrdoglavost, sebičnost, uskogrudost i da proširi percepciju i usvoji nove koncepte. Svako bi trebalo da ima neku toleranciju na zadirkivanje, kao što bi svako trebalo da ima osećaj koliko zadirkivanja prolazi kao dobronamerni humor, a gde prelazi granicu i postaje prozivanje i vređanje.
Mnogi parovi uspevaju da se snađu u ovome, pa zadirkuju jedno drugo pre svega u bezbednim uslovima – kad su sami i kad nema nikog drugog pred kim bi im bilo neprijatno, a i vode računa da ne preteraju i uvek znaju kad treba da se zaustave i podsete partnera da je u pitanju samo šala. Mnogi umeju da upozore partnera da se zaustavi pre nego što pređe granicu – i mnogi umeju da prepoznaju to upozorenje i da ga ispoštuju. Ali, ima dosta parova koji se nađu posvađani i nadureni zbog nečega što je počalo kao bezazleno zadirkivanje.
Neko je preosetljiv, a neko je opet, suviše grub i zato je potrebno da budemo oprezni u ovoj igri. I naravno, nikada ne treba da je igramo pred drugima, to je deo naše intime i ne traba da dovodimo partnera – ili da sami budemo dovedeni – u situaciju da se stidimo zbog neke svoje slabosti, nagoveštene ili karikirane u šali. Onaj ko namerno radi baš to što ti smeta i nervira te i dovodi te u neprijatnu situaciju pred drugima i ne zaustavlja se kad ga zamoliš – ne ponaša se normalno, uskraćen je u oblasti empatije, a verovatno ima i neka druga emotivna oštećenja i ograničenja.
