Kakvog smisla ima insistirati na svojim vrednostima i načinima, kad te to dovodi u neprijatne situacije. Ako se ne prodaš, budala si, kupiće nekog drugog umesto tebe, a ti nećeš imati nikakve koristi od toga. Ako ne možeš da živiš u luksuzu i izobilju, koliko god truda i rada ulagala, zašto se uopšte mučiti? Ili, zašto uopšte živeti? Da, super. Ta logika bi dovela do kolektivnog samoubistva, kad bismo pristali na nju.
Ništa nije sigurno, ni za šta ne postoje garancije. Sutra može klavir da ti padne na glavu. Atomska bomba. Može da se otvori zemlja i proguta sve što imaš. Što nije mnogo verovatno, ali razumeš – sigurnosti nema. Neko koga voliš može da nestane iz tvog života surovim udarcem sudbine, u deliću sekunde. Možeš da dobiješ otkaz, sutra. Pa šta? Da li to znači da ne treba da rizikuješ ni sa čim, nego da se zavučeš u rupu i da tamo živiš bezbedna od udaraca sudbine?
Živeti, znači rizikovati sa svim strašnim stvarima koje mogu da ti se dese, rizikovati da izgubiš ljubav, novac, samopoštovanje, poverenje, da izgubiš život. Pa, računaj na nepredviđeno i iznenadno, na nelogično i paradoksalno, računaj na gorčinu i besmisao, računaj na smrt – tako se završava život.
I živi za ono do čega ti je stalo, kao da te baš uopšte nije briga!
Izvor fotografija: instagram.com/whiskeyandkisses
Aleksina Đorđević
