Sećam se da sam jedno jutro rešila “Idem da upišem kurs, moram da naučim jezik.” Volkshohnschule i veliki hol prepun stranaca. Ne znam ni gde sam dišla, ni koga trebam potražiti, ni da li uopšte trebam. Uzela sam broj u gomili koja jednako izgubljeno gleda oko sebe kao i ja i stegnuto u šaci drži papirić čekajući svoj red. Sreća pa piše na engleskom gde je šta pa da mogu da se snađem. Znam šta hoću, ali ne znam koji je postupak. Naučiću u hodu. Kao i sve ostalo. Smešno mi je u isto vreme. Nedavno sam stajala pred stotinjak ljudi i ogolila sebe svojim rečima, a sada da mi barijera bude neznanje nemačkog jezika. Neće. Tako sam odlučila, tako će i biti.
Test provere znanja. Ma kog znanja?! Pa ja nikad nisam učila nemački jezik. Hvatala sam poslednjih par meseci na ulici po koju, u kući, na TV u uz kanale koje su mi svi preporučili „Samo gledaj nemačke serije i filmove, tako ćeš naučiti.“. Ma nije valjda. Što sam ih više gledala to sam bila zbunjenija i sve mi je delovalo složenije to buduće učenje jezika. A oduvek sam volela strane jezike i onu parolu staru, narodnu KOLIKO JEZIKA GOVORIŠ, TOLIKO VREDIŠ. Hmm… zbunjena pratim ženu u slušaonu prepunu Kineza, Španaca i ko zna koga sve. Dobijam test iz 3 dela. A1, A2, B1. Treba da odradim prvi koji se sastoji od 60 pitanja i jednog dela gde slušam komunikaciju između dve osobe i posle pišem sastav svojim rečima. Ma kojim rečima?! Došlo mi je da se smejem. Ipak, hajde da vidimo gde sam. A1 i samo dva pogrešna odgovora. Pa kako to?! Mora da je neka greška, ja i dalje ne znam ništa, mislim se u sebi. Uzimam test, sledi mi intervju sa čikom u uglu koji strpljivim osmehom kaže na nemačkom „Izvolite, sedite.“ Još ga i razumem. Zahvalim se i on pred mene stavlja novi papir. Pet rečenica a u svakoj nedostaje reč. Znam to. Pa to je lako. Popunim, on se smeška i kaže mi na nemačkom ono što ne razumem, da bi mi posle ponovio na engleskom. Nudi mi kurs, nudi kada da počnem, ja klimam glavom, a mislim se u šta sam to uletela, još mi se i dopada. I čujem sebe kako mu tražim intenzivni da imam što više časova i što više testova. Mora da sam i ja luda. On klima glavom uz neskinuti osmeh i daje mi ‘recept’ za novu školu.
