Otopila se i duša, a kamoli beton. Znam, niste nigde otišli, čujem da se propagira letovanje u rodnoj nam Srbiji. Nisam za te varijante i ako negde, ma bilo gde, možete, samo napred, zabacite udicu, nakrivite šešir, uhvatite dobar vetar i viva la Sommer.
Ni ja nikud nisam otišla, nikud dalje od Nemačke ovog puta. Kažu ovo leto mora da se provede radno (neko će da radi, neko će da uči), a rad u svim oblicima je više nego koristan ako vas na kraju istog nagrade ili sami sebe nagradite. Moj cilj je B1 diploma nemačkog jezika, tako da mi nema leta negde na pustom ostrvu, a moj life partner mora da radi dok ne dobije novi ugovor… Tako vam to ide u uređenoj zemlji, pa se vi zapitajte sada. Ako nemate decu, odmah da vam saopštim, godišnji možete dobiti početkom leta ili krajem leta, nikako u jeku sezone, jer tad idu ovi što imaju decu. Nije da mi smeta, ja ne idem svakako, nego samo vam kažem. I tom prilikom eto, odlučih da poklonim sebi svo vreme ovog leta i da pored nauke uživam u čarima (meni nikako lokalnog, jer sam i sama stranac i nova ovde) zadovoljstva kraj reke.
Moj prijatelj Vekac na moj poziv: “Hajde, idemo na Rajnu da se kupamo!”, gleda u mene sablaznut i kaže: “Ma ko se još kupa u Rajni, jesi li ti poludela?!”. Ništa mi nije jasno.
“Zašto se ne bih kupala u Rajni?”, pitam ga poprilično zbunjena, a on mi daje jedan logičan odgovor.
“Nemačka je savršena zemlja, hemijski vrlo razvijena, a samim tim možeš misliti šta puštaju sve u svoje reke i ti bi da se kupamo tamo?! Mora da si luda.“
