Centar Majnca i Rajna. Neki grilaju, neki bacaju frizbi. Trče i kučići ali pristojno kraj svojih vlasnika. A ja kao da nikad nisam videla reku i peščanu plažu pod hladom drveća. I ne, nije to neka rečica i rukavac već prava, pravcata Rajna i brodovi svako malo prođu njenim tokom i dobace vam divne velike valove, a pod prstima i stopalima meki pesak, nema trave, nema ničega da vam se petlja oko nogu… Voda kao izmišljena, a ta hemija koju eto savršeni Nemci puštaju u Rajnu ako je i bila tamo, neka je, ja joj nisam smetala, a nije ni ona meni… Pružila sam se na leđa i moje leto je napokon počelo. Tok malo brži, a voda osvežavajuće prijatna i prosto omamljujuća. Meni duša odmah puna, samo da se bacim u vodu… a u plićaku bebe puze, prskaju i ciče od sreće. Pa kad mogu one i roditelji u grupama dovode decu, a Rajna miriši na nešto davno i poznato, na detinjstvo, onda što ne bi mogli i svi mi ostali?!
Nisam pobornik hemije, niti zagađivanja sredine, volim otići i na bazen, i odlazim evo već neko vreme…pisaću vam o tome, ali da se ne lažemo i u taj bazen svi pišaju, pljuju, a voda se “kao” čisti kroz filtere, pa sad ne verujem baš da su ti filteri toliko efikasni da sve te mokraćne bakterije i želučane koje izbacite iz sebe profilterišu da vam bude čisto kao kada mama bebi sprema kupku…ako je tako, neka vam bude, ali sam ipak više za dobru staru reku i njeno očuvanje, brzi tok i hladnu vodu, pesak i alge, ribice koje štipkaju za noge…
