A onda sa tugom polako počinjete da kontate da strast, romantika i zanos nemaju mnogo veze sa ljubavlju, ali izgleda da imaju sa retardiranošću. Mislim, vi biste mogli jednu baš onako jaku ljubav i da podnesete i da iznesete i da istrajavate u njoj bez mnogo retardiranih ispada. Ali govedo ima veću težinu. Preteže. I pritiska vas strašno, kao da vam sedi na grudima. Ne možete da udahnete dovoljno vazduha.
A onda se težina penje preko grla na mozak. Ne možete više ni da izgovorite reči ljubavi, utehe, prekora, zahteva. I ne možete da shvatite šta je ono što zapravo u celoj toj priči smatrate ljubavlju.
Pa zatim, sa još većom tugom počinjete da shvatate da je ta ljubav samo vaša. Da vam nikada nije ni bila uzvraćena adekvatno. Da ste uvučeni u romantični vir strasti i zanosa, a da retardirano govedo koristi vaš pad u crnu rupu da vam jede dušu. Da vam isisava životnu snagu. Da vam pije krv na cevčicu.
