Devojčice su odmalena vaspitavane tako da njihova vrednost zavisi od toga koliko su korisne drugima, da li su dobre ćerke, žene ili majke. Bitno je da budu dobre drugima, da rade ono što treba da se radi, a kućni poslovi se zovu “ženski poslovi”. Suprotno tome, “muški poslovi” se svode na fizikalisanje i majstorisanje po kući, odnosno na poslove koji se ne obavljaju svakodnevno, nego po potrebi.

U redu je da žena zašrafi ormar i koristi bušilicu, u redu je da muškarac usisa i opere sudove. Oboje su sasvim sposobni sve da obavljaju. I to nisu ženski ili muški poslovi, to su veštine koje su neophodne za život. Nije u redu da od žene očekujete da mora da kuva i riba samo zato što je žena, i nije u redu da ona obavlja većinu neplaćenog rada.

Dovoljna je činjenica to što su žene generalno manje plaćene u odnosu na muškarce – to je sasvim druga tema, a na to treba dodati i to da je veliki deo ženskog rada nevidljiv i neplaćen. I to je rad koji se mora obavljati.

Šta je tu potrebno promeniti? Potrebno je da muškarci uvide da od svoje partnerke ne treba da očekuju da podiže njihove čarape sa poda, da im sprema hranu ili da bilo šta uradi za njih. Nije poenta u tome da joj pomognu, nego da sami očiste, oribaju, usisaju, operu i da za to ne očekuju pohvalu.

Naslovna fotografija: instagram.com/inspiringinstafeeds

Jovana Petković

Comments