Kad provedete sa nekim puno vremena, naviknete na zajedništvo, prestanete i da razmišljate o osećanjima i da postavljate pitanje ljubavi. Ne pada vam na pamet da je problem možda u tome što se više ne volite i pitate se zašto je vaš odnos zamro do te mere da vam je postalo svejedno i šta treba da učinite. A kad sebi postavite to pitanje, osećate malodušnost i nespremnost – već ste do sada učinili sve što ste mogli i šta sad? Duboko u srcu, vi znate šta je u pitanju, ali vam je mrsko da se tim pitanjem pozabavite.
JA umesto MI
U nekom trenutku u vezi dostignete MI fazu i dugo ostanete u njoj – to MI je sigurno sklonište u okviru koga ostvarujete svoje lične slobode i individualnost. Ako osećate da vas taj okvir zajedništva sputava i prestanete da ga uvažavate, to znači da se nezadovoljstvo nagomilalo i da više ne želite da doprinosite zajedništvu, koje nije doprinelo tome da ostvarite sebe. Partner vam možda prebacuje da ste postali sebični i da vas ne prepoznaje, jer je navikao na to da vi njemu pravite ustupke i da se žrtvujete, a vi možda smatrate da je krajnje vreme da stavite sebe na prvo mesto – i možda ste potpuno u pravu.
Više se i ne svađate
To ne znači da se ne sukobljavate i da nema nesporazuma među vama, nego da više ne možete da se smarate pokušajem da rešite nesporazume. Kad vam je stalo, svađate se vatreno (i posle vam je žao zbog svega što ste rekli), ili se raspravljate argumentovano, nastojeći da rešite problem. Kad vam više nije stalo, onda samo uzdahnete i kažete sebi “ma pusti, nemam snage za to”.
