Sasvim ste zadovoljni kad vas svi ostave na miru, kao što se i sasvim dobro snalazite kad ste u centru pažnje. To je zato što uvek imate sa kim da se posavetujete – nikada niste sami, jer imate sebe, svoje misli i svoje uvide, svoj tok i svoj izvor i raspolažete celim tim fluidom u svakom trenutku. Svoji ste, od izvora do ušća i vrlo ste zadovoljni zbog toga, zato težite mirnom, gotovo neprimetnom toku, iako ponekad morate da se sunovraćujete kao bujica i kao vodopad. Drugi bliski ljudi su vam uvek u srcu, ali nemate potrebu da ih uvek imate pred očima. Kad nekog volite, on može da bude na drugom kraju sveta i da se nikada više ne javi i ne pojavi, vama to uopšte ne smeta da ga volite – ne osećate se ostavljeno, izdano i odbačeno kad neko ode iz vašeg života, jer je vama najprirodnije da svako ide svojim putem i da ničiji put nije isti kao vaš. Ne vezujete se za ljude tako da ne možete bez njih da živite, a ipak, veze koje napravite traju do kraja života – uvek su otvorene, dvosmerne i protočne. Svako sa kim uspostavite tu konekciju, uvek može na nju da računa, vaša vrata se ne zaključavaju i mostovi ne podižu, a vaši zidovi su providni.
Jasno vam je da ste superiorni u odnosu na druge, koji stalno traže potvrde, opravdanja, zaštitu, podršku i stalno su uključeni na frekvenciju ega, koji ne može da opstane bez interakcije i buke koju stvaraju ostali na toj istoj frekvenciji, ali se zbog toga ne osećate povlašćeno. Vi samo imate drugu frekvenciju, koja se razvija u unutrašnjoj tišini, u svesti i sposobnosti da stvari sagledate u trenutku onakve kakve su. Čak i kad su užasne i bezizlazne. Vi zaista iz loših iskustava izlazite jači. Ne tvrđi, otupljeni i distancirani, za šta ljudi često greškom misle da je snaga, nego elastičniji, mudriji, sa više znanja i razumevanja nego pre.
