“Od izbora do kvaliteta” glasio bi slogan moje stranke. Bila bi humanistička. Ne politička. Cilj bi bio jedan jedini, da omogući ljudima kvalitetan ili kvalitetniji način života. I s tim ciljem bismo radili, moja stranka i ja, ne zato što smo dobri ljudi i što nam je stalo do svih vas ostalih. Čak ne bismo to ni tvrdili u marketinškom delu kampanje, koliko god to utopistički zvučalo. To bismo radili iz isključivo sebičnog, razumljivog jer je ljudski, razloga: lakše je i lepše živeti među zadovoljnima sobom i svojim životom.
Zadovoljni smo jedino onda kada smo sigurni u to što radimo, u one sa kojima radimo, kada smo sigurni da je ovaj način života najbolji za nas. (Istina, možemo srećno živeti i u zabludi. Ali kratko. Ne znamo za bolje, pa mislimo da je najbolje. Vrlo se brzo pak nametne neki parametar koji nas natera da uporedimo. Tada shvatimo da smo u zabludi. Zabluda je instant istina. I u današnjem instant svetu ima je posvud.) A sigurni možemo da budemo jedino ako smo probali i drugačije, pa izabrali baš to.
Šta sve može da se desi prilikom nedostatka izbora
Možemo da zaglavimo sa kretenom od muškarca, jer sa boljim nismo bile, pa mislimo da ne postoji. Da nam loš seks bude najbolji, jer je to jedini koji smo probale. Da nas žuljaju cipele, jer mislimo da udobnijih nema. Da nam prokišnjava plafon, jer mislimo da bolji stan za te pare nećemo naći. Da pijemo lošu kafu, jer mislimo da takvu svi prave. Da putujemo, a ništa ne vidimo, jer mislimo da je taj vodič najbolji iako druge nismo ni probali. Da trpimo mobing, jer mislimo da drugi posao nećemo naći. Da se smaramo na dosadnim druženjima, jer mislimo da su svi smarači. Da gledamo televiziju, jer mislimo da je to jedini izvor zabave u večernjim satima ni ne probavši život bez njega.
Lista je neiscrpna. Kako bismo bili sigurni da naš život nije puki promašaj, napravimo listu svojih navika, hobija, profila ličnosti kojima smo okruženi. Preispitajmo radno mesto, stil odevanja, ljubavnog i intelektualnog partnera. Zaustavimo se kod svake kategorije za koju nismo sasvim sigurni da je ispravna za nas, odnosno da nas čini srećnima. Zapitajmo se da li je to bio naš izbor ili nešto što nam je nametnuto kao jedina opcija. Ako nije bio izbor, napravimo ga sada. Dajmo sebi i druge opcije. Probajmo kafu na drugom mestu. Popijmo tu kafu sa ljudima potpuno drugačijim od onih koji su trenutno oko nas. Promenimo radno mesto.
Ne dozvolite da neko bira umesto vas
Postoji velika šansa da se vratimo životu sa liste. Dobra stvar je što smo u tom slučaju sigurni da je baš takav izbor najbolji za nas. Pa neka nas onda i osuđuje ceo svet, znamo da smo probali i na drugi način, da smo izabrali sami i da nisu drugi birali za nas. Onda nam jedino preostaje da sa osmehom na licu živimo te naše živote u kojima je najbitnije što su naši, što smo ih mi izabrali sami za sebe. Kategorija žaljenja na sve i svašta u tom je slučaju isključena.
Postoji svakako i ona opcija da shvatimo kako nas čine sretnima potpuno druge stvari, ljudi i prilike. Postoji mogućnost da shvatimo, ako smo domaćice, da nam baš zelena teglica za šećer stvara nervozu svaki dan, a da je imamo samo zato što je tad bila jedina u prodavnici. Kupimo crvenu. Postoji mogućnost, ako smo studenti, da nam ne prijaju razgovori o fakultetu. Pronađimo krug ljudi koji ne studiraju. Postoji mogućnost, ako smo poslovne žene, da nas davi košulja do grla. Obucimo majicu sa Mikijem Mausom i kravatom preko nje.
Svako od nas zaslužuje najbolje, a najbolje za svakog od nas sasvim sigurno jeste ono što nas čini srećnima. Mogućnosti ima bezbroj. Napravimo sami svoj izbor.
Ivana Miljak pokreće, provocira, polemiše, sa namerom da oslobodi i otkrije… Bez sumnje sadrži u sebi najsmelija nastojanja ka stvaranju posve originalnog. Raskida sa starim i otkriva novo, ne pretenduje na trajnost, a još manje na nepromenljivost.
