Za romantične duše, svet je suviše grub i brz, veze suviše površne, seks se dešava olako i usput, a za udubljivanje u ljubav kao da niko nema ni interesovanja, ni vremena. Da li su se rodili u pogrešno vreme, ili samo sreću pogrešne ljude? Udvaranje, maštanje, čežnja, romansa, poezija – toga danas ima samo u literaturi. Ali ako oni žive poput likova iz romana, valjda postoje još neki likovi iz nekih sličnih romana?
Njihova srodna duša ih ne prepoznaje
Najstrašniji doživljaj, koji poznaje svaki romantičar. Kad oseća poziv svakog nerva u sebi, svakog atoma svog bića, poput cveta koji se otvara prema suncu. A sunce nema pojma. Ono prosto obasjava sve redom, bez namere i bez reda. I bez svesti o tome da taj sjaj sasvim posebno utiče na nekog posebnog.
Sve što romantičar učini da skrene pažnju svoje srodne duše, da sa njom podeli poziv koji oseća, samo će je zbuniti i začuditi. Romantičar ume da ne odustaje veoma dugo, a srodna duša ume da zaiskri spontano i da se u strahu povuče. To je agonija. Ali i kad se pomiri sa gubitkom, romantičar ne odustaje – ovo ga je samo još dublje uverilo da je moguće sresti srodnu dušu.
