Nesigurnoj osobi nikada nije dovoljno uveravanja
Ona očajnički žudi za uveravanjem, dokazivanjem, ubeđivanjem. Želi da joj partner kaže i pokaže da mu je važna i posebna i kad on to čini, umiruje se privremeno – dok se nalazi na pozitivnom kraju klackalice. Kada je na negativnom – a tamo redovno boravi duže, jer periodi sumnje, uznemirenosti, anksioznosti i nepoverenja uvek traju dva i tri puta duže nego periodi poverenja, smirenosti, sigurnosti i radosti (a tako su i dalje u ravnoteži) – onda sva uveravanja bivaju usisana u crnu rupu, ali i dalje su neophodna. Nesigurnoj osobi treba neprekidna potvrda o njenoj vrednosti i važnosti, jer ako joj se to stalno ne govori i ne pokazuje, ona onda zaboravlja da je vredna i važna. A kad joj se stalno govori i pokazuje, onda sumnja da to partner čini samo da bi joj povlađivao, da bi sebe zaštitio od njenih sumnjičenja, da bi je lagao i kontrolisao. Neophodno joj je da joj kažeš da je voliš i da će biti sve u redu, ali kad joj to kažeš, ona ti ne veruje. A ako dozvoljavaš sebi da ne možeš i nećeš nešto što ona traži i očekuje kao dokaz ljubavi, ako staviš sebe na prvo mesto i demonstriraš svoju ljubav prema sebi i odbiješ da se potpuno prostreš u ulozi tepiha i otirača, nesigurna osoba će biti sigurna da je dobila krunski dokaz da je ne voliš i da ti nije stalo. Jer ona ne vodi računa ni o čemu, osim o tome kako se sama oseća.
