Video kojim se Jutjuberi suprotstavljaju nasilju na netu, takođe se obraća klincima. I u tom smislu, vrlo je edukativan. Oni poručuju vršnjacima da grube reče bole i povređuju, i da ih ne treba upućivati olako. Ali oni se obraćaju i odraslima, koji bi trebalo da im pokažu i objasne kako se nositi sa kritikom. Samo, izgleda da im mi baš ništa ne objašnjavamo i ne pokazujemo kako treba i da oni kroz svoja osetljiva stanja i nestabilne periode moraju da prođu sami. Da preguraju. Preture preko glave. Prebole dečije bolesti. Možda su dečije bolesti ismevanja, vređanja i surovog gaženja po manama i slabostima, gore od svih dečijih bolesti, jer se često nikad i ne prebole.
Pa u tom smislu, nisu deca ta kojoj treba da se obraćamo i koju treba da vaspitavamo, nego mi sami. Kako komuniciramo u realnosti, tako to isto činimo i na netu. I uvek treba računati na onaj broj pojedinaca kojima je umreženo pljuvanje jedini način pražnjenja. Deca koja su sa svojim sadržajima na meti pljuača, ne mogu da zauzmu zreo stav koji će im pomoći da se fokusiraju na podršku, koja je brojna, da se ne primaju na uvrede i da se uvek sete da oni koji kritikuju vređanjem, omalovažavanjem i ružnim rečima, uvek govore o sebi, a ne o onome o čemu misle da govore. Izražavaju sebe, a ne nekakvu objektivnu kritiku. A ko javno izlaže svoj rad, izložen je i na meti takvih komentara. Možda bi pomoglo da se mi odrasli dostojanstveno nosimo sa takvim situacijama, da se ne vređamo i ne shvatamo lično svačiju osudu, da ne budemo osvetoljubivi i da im pokažemo kako se drži nivo i kako se istrajava. Osim toga, svaka reakcija je dobra, jedino ravnodušnost ne valja. A Džumbus vas ne ostavlja ravnodušnim.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu!
Izvor fotografija: youtube.com
Aleksina Đorđević
