Prvi deo pročitajte ovde.
Poslednjih nekoliko godina postala je primetna nostalgija za devedesetima. Kao da smo se svi kolektivno našli u nekom vremeplovu, pa su Nike patike, trenerke duginih boja i GTI muzika opet uzeli primat. OK, oni su se možda i povampirili, ali hajde da vidimo kojim smo proizvodima nabili “glogov kolac u grudi”.
Zelena Malizia
Dezodorans čija je popularnost išla do te mere da ste u jednom trenutku šetajući kroz Knez Mihajlovu ulicu mogli da osetite samo miris malicije, gotovo kao da vazduh i nije postojao. Cena i nije bila baš pristupačna svima, te se dešavalo da, ako je dobijete na poklon za rođendan, bočica usled vase nepažnje dobije noge! Takoђe, miris ovog parfema olakšavao vam je put do ženskog srca i svih ostalih potpadajućih radnji.
Pasta za zube Azulyn
Ako je neko od vas ikada prao zube mešavinom perhlora, vima i kreča (ili je, nažalost, koristio i sam azulin), onda zna kakav je efekat imala ova pasta. Njeno pakovanje zavaravalo je kupce veštom kamuflažom u vidu slike kamilice na drečavocrvenoj podlozi (crvena je predstavljala vaše krvave desni). Videvši u rafovima takav proizvod, narod je očekivao spas i blagostanje za svoje zube, međutim… Da, ona je fantastično uklanjala kamenac, karijes i zadah, ali i samu usnu duplju sa sve zubima. Sada shvatate zašto smo postali krezava nacija.
Šamponi za kosu Biser Kumane
Otkuvana flaša od jupija (sok koji je bio sok samo na papiru), u kojoj je koloritet tečnosti išao od zelene, preko plave, pa do svetlobraonkaste, u zavisnosti od čega je bio spravljen (breza, kopriva i jabuka). Reklamirali su ga kao anti-perut šampon za celu porodicu, pa je zbog toga i kod muškaraca i žena preovladavala kratka kosa, ali i uglačana ćela. Cena ga je svrstavala u najprodavanije proizvode posle crvenog toalet-papira u listićima. Današnji šamponi ništa su naspram njega, te se da primetiti rastući broj onih koji se ne kupaju, revoltirani njegovim povlačenjem sa rafova.
Losion posle brijanja Brion
Budući da je pokojni otac naroda i narodnosti stare Juge drug Tito onanisao na istoimeno ostrvo u Hrvatskoj, neko se dosetio da i cenjenom narodu priušti užitak istog, pa makar i u formi losiona. Uglavnom su ga koristili kuražniji pioniri, tačnije, oni koji su imali sklonosti ka S&M-u! Stopostotni alkohol nafilovan nekim travkama pržio je vašu kožu posle nanošenja, ali je zato ona divno mirisala. Sama braon-žuta ambalaža asocirala je na ono u čemu smo plivali i plivamo čak i danas.
Deterdžent za ručno pranje rublja Biljana
Današnje domaćice i ostali ukućani nisu ni svesni koliko su srećni zbog pojave modernih prašaka. Zbog uštede struje (lažem, čestih nestašica) svaka vaša mrlja na odeći bila je muški šibana i trljana biljanom do iznemoglosti. Lično znam mnoge koji su mrzeli ovaj deterdžent zbog njegovog nemogućstva da otkloni fleku, i to ne zbog same fleke, već zbog batina i urlikanja razjarenih majki, koje su gubile kožu sa dlanova čisteći vaš minuli rad od čokolade, blata il’ nekog voća.
Eto, i neka mi neko samo kaže da su to bile sjajne godine, da pušta suze i uzdahe za njima. Momentalno ima da mu na lice utrljam brion, iscedim u usta tubu azulina (pa ista prelepim selotejpom), i na kraju rešim problem peruti ili sagoreje. Samo da čujem još nekad “Volim devedesete” …
Stevica Svetozar Rajčetić je rođen u pravim godinama, ali u pogrešno vreme. Za sebe tvrdi da je savršeno nesavršenstvo i potpuna negacija onoga kakvim ga ljudi vide. Živi u Beogradu, ali je duhovno uvek u Novom Sadu i možete videti njegovu siluetu kako sedi na zidinama Petrovaradina, zamišljeno gleda ka mostovima na Dunavu… Njegova poruka čitateljima i svim prijateljima glasi “In vino veritas”.