Penjanje, takozvano “veranje”, sedenje na granama, fascinacija drvećem – kod mnogih ostaju i kada odrastemo. Kao mali smo pravili bungalove – improvizovana čudesa koja smo nazivali kućicama. Kao odrasli, ništa manje nemamo želju da imamo svoju kućicu na drvetu. Što bi moji rekli: “Sišli smo sa drveta pre mnogo godina, nećemo se vraćati”. Ne slažem se sa njima. Dečije facinacije mogu biti zanimljive i isplative. Kakva god im bila svrha, ove kreativno dizajnirane kućice su inspirativne i za arhitekte.
Danas ima mnogo primera ljudi koji su oduševljeni kućama na drvetu – koriste ih za decu, odmor, kao vikendice, ili za iznajmljivanje. Nekoliko proizvođača se i specijalizovalo za dizajn ovih kućica. One variraju od jednostavnih do sofisticiranih, čak luksuznih vila. Neke izgledaju tradicionalno, a neke imaju interesantnije i raznovrsnije oblike, u kombinaciji sa drugim materijalima (metal, staklo).
Uobičajen izgled kućica na drvetu :
Maštovitije kućice među granama:
Bajkovite, drvene stilizovane kućice:
Interesovanje odraslih za ovu, najčešće dečju fascinaciju, donosi moderniji izgled i rentabilnost:
Iva Lekić voli podjednako da komplikuje i pojednostavlja, čvrsto veruje svom instinktu i ne daje obećanja, jer zaboravlja… Ima skoro savršen odbrambeni mehanizam protiv primitivnih oblika života koji nas okružuju. I dalje ne zna šta će biti kad poraste.