Imate li osećaj da iz poznastva u poznanstvo, iz sastanka u sastanak, iz veze u vezu, odigravate jednu te istu priču, u kojoj se samo menjaju likovi vaših saigrača i donekle, okolnosti i scenografija? U pravu ste bili kad ste pomislili da je to naprosto ludo i da to ludilo nema nikakve veze sa pogrešnim partnerima, sa onima koji nisu doprli do vas, nisu vas zainteresovali, nisu vam se otvorili, nisu vam uzvratili…
Jer nije do njih, do vas je.
Šta je ono zbog čega živite jednu istu, dosadnu, patetičnu, napornu i loše režiranu tragikomediju? Tri ključne stvari možete i sami definisati i to obično onda kad se zapitate, pobogu, šta nije u redu sa mnom?
Potreba za emotivnom ispunjenošću
Želite da vas ponesu emocije, da osetite onaj uzlet i samozaborav, ono nadimanje u grudima, koje vas podiže u nebesa, poput balona ispunjenog helijumom. I ubeđeni ste da je to moguće samo kroz zaljubljenost i obožavanje. Dovoljno je da vi to osećate, a osećate i na najmanji povod i onda kad vam se ne uzvraća na isti način. Jer kad imate predmet ljubavi, on to i ostaje – predmet.
Realnost partnerskih odnosa je nešto sasvim drugačije – ona uključuje realne ljude u emotivnim interakcijama, koje nisu uvek ispunjavajuće, osim na trenutke, kada se postigne sklad i ravnoteža, samo zato da bi sledećeg momenta bili poremećeni zahtevima realnosti. Emotivna ispunjenost nije lebdenje pod oblacima, nego posvećenost realnosti, čak ako to zahteva i malo valjanja u blatu.
