Sunce, miris kafe i razgovor sa prijateljicom… Sa velikim tamnim naočarima sakrivam podočnjake. Ona je stigla i da se našminka. Kaže da zbog toga ustaje ranije. Smejemo se i pričamo o uobičajenim ženskim temama – šoping, moda, ulepšavanje… Nervira me što je čitav grad uniformisan – svi furaju duge suknje i “starke”. Gotovo da ne postoji devojka koja ovu odevnu kombinaciju nije upotpunila sa teksas jaknom. Modni trend ili uniforma?
Izgleda da starke gube onaj svoj stari šmek… odraz drčnog stava protiv mejnstrima i potrošačkog stila života. Kada pomislim na ove patike, kroz glavu mi proleti moja tetka kada je studirala. Nosila je ispran džins, široke majice i izbledele starke. Tada starke nije mogao da nosi svako. Danas je drugačije, danas starke nose i oni koji vole fensi patike, kao i one sa vazdušnim đonovima.
Danas ih nosi svaka devojka
Drugarica me prekida u filozofiranju o patikama i kaže: “Pa dobro, njih danas ima svaka moderna devojka i šta sad?”
“Moderna devojka”, “moderna žena” – šta sad sa njima? U “modernom društvu” ta žena ne sme da ostari, da osedi, da se ugoji i da, ne daj Bože, izađe iz stana bez šminke. Da li moderna žena ima vremena da mašta ili samo grabi karijeru svojim plastičnim noktima? Da li je u dostizanju svojih “modernih ideala” postala cela plastična? Poput lutke, lepo lice koje mora da bude negovano i zanosno. Hrabro i nasmejano čak i kada mu nije do toga. Ona mora da bude borac koji skriva oružje ispod svilenog veša. Ona mora da bude samostalna i mudra… a mudrost se stiče godinama koje ne smeju da je pregaze. Ona prosto ne sme da postane babuskera u tridesetim!
Moderna, čak i u kuhinji
Plastika je krhka i lomljiva. Iza njenih lažnih osmeha, koketiranja i dokazivanja krije se davno zaboravljena duša, koja nema vremena da se posveti onim sitnim, ali vrednim detaljima. Na jednom predavanju sam slušala kako žena uspeva da ostane “moderna” u Srbiji bez obzira na prosečnu platu od 350 evra. Snalazi se, koristi štap i kanap, menja staro za novo i tako ukrug.
Ona mora da balansira između tradicionalnih, feminističkih i nekih novih shvatanja. Ona može sama da otvori vrata ili da skine kaput. Ne čeka da je neko pozove na sastanak – zove sama! Više nije nemi i pasivni posmatrač kome je mesto pored šporeta. Ona više ne uvija sarmu po ceo dan i brine o čoporu dece, jer to nije njena jedina uloga. Ona mora da bude vešta glumica koja se brzo presvlači i od publike zahteva samo aplauz. Ipak, na tom putu ne sme da postane rob publike, estetske hirurgije, mode ili, jednostavno… sama svoj rob.
Izvor fotografija: seyvet.com, webblogg.se, freebook.com.br
Tijana Banović je apsolvent srpske književnosti i jezika. U sebi skriva Petra Pana koji ne želi da odraste, koji bi samo da leti. Za svaki lonac ima odgovarajući poklopac.
