Voleli bismo ponekad da imamo snage da pobegnemo od svega. Jer tačno znamo da nije slabost bežati, nego da ostajemo jer nemamo dovoljno snage. Uzdahnemo, zgodnije namestimo breme i idemo dalje, po inerciji. Suočavamo se nevoljno, znajući da nećemo ništa izbeći odlaganjem. Ima u tome i snage i dostojanstva. Ali srce vrišti odjebi to sve i beži, spasavaj se i mi znamo koliko je u pravu. I stojimo pognute glave i stidimo se sami pred sobom. Jer ne možemo da odjebemo sve i pobegnemo. Suviše toga zavisi od nas. Uhvaćeni smo u mreže tuđe zavisnosti i slabosti. Ne možemo da ostavimo decu. Stare roditelje. Posao. Kuću. Mačku. Nešto.
Jaki ljudi odlučno nose krst svojih izbora, ne žale se, pomažu svima koliko mogu, gledaju svoja posla i ne kukaju. Ne osećaju se kao žrtve okolnosti, ne zameraju sudbini, ne smatraju da je bilo ko odgovoran za njihov položaj, osim njih samih.
Jaki ljudi takođe znaju da snaga nije u čvrstini, nego u elastičnosti. Jer ako stalno odolevaš, poput drveta na vetru, iskriviš se trajno. Ili se polomiš.
Jaki ljudi dozvoljavaju sebi da osete sve svoje slabosti. I ponekad im se prepuste, jer im je potrebno da imaju odstupnicu, da nisu uvek oni najrazumniji, najmudriji, najodlučniji, najizdržljiviji, najtrpeljiviji.
Poviju se do zemlje, poput drveta pod naletima vetra, ali se posle isprave, ne kriveći se i ne slamajući se.
Popuštanje slabostima za jake ljude je ventil, uteha, period, a ne način života u kome nemaju izbora nego da budu kukavice i slabići.
Njima su potrebne obične životne slabosti kao što su sklonost prema hrani koja goji, erotske avanture, opijanje – ali nisu debeli, ni površni u vezama, ni alkoholičari.
Potrebno im je da osete malodušnost, obeshrabrenost, zbunjenost, bes i bespomoćnost – ali nisu depresivni, prazni i poraženi i ne odustaju.
Kad dodju do ivice, znaju da imaju izbor. Da se prepuste padu, da dozvole da ih neko gurne, da učine napor i udalje se, da učine napor nad naporima i krenu duž ivice.
Ekvilibristika je stanje uma jakih ljudi, koji večito balansiraju, okruženi slabostima.
U kojima nalaze izvore snage. Ako ne odole iskušenju, to je zato što su rešili da ne odoljevaju, a ne zato što ne mogu da se odupru. Ako shvate da je neko iskušenje tu samo zato da bi ga odbacili, već više nisu u iskušenju i nemaju šta da odbacuju.
Snaga čija je odlika elastičnost i tolerancija, podržana je hrabrošću i mudrošću. Snaga koja je samo čvrstina, podržana je odricanjem i asketizmom. Ograđujući se od slabosti, ograđujemo se od ovog sveta. A najveća snaga je odgovoriti na zahteve svakodnevnog života, uraditi ono što se mora, kao da je to baš ono što najviše želimo i biti u suštini zadovoljan sobom, opušten u svojoj koži i radostan u svojoj svakodnevici.
I snaga uvek naiđe na ono najveće iskušenje, ono sa početka. Kad svi vise oko vašeg vrata, jer imate snage da ih nosite, a vaše srce provrišti, jer mu treba snaga slobode.
Stvarno jak čovek u stanju je da odjebe sve oko sebe.
Jer ponekad, dužnost prema sopstvenom integritetu traži od njega baš to.
Izvor fotografija: pinterest.com
