Ne možeš nikoga promeniti. Ne možeš stvoriti od nekoga ono što misliš da on može da bude. Ne možeš da sastaviš komade njegovog srca, da osnažiš njegov integritet i da uliješ hrabrost i snagu u njegov duh. Ali, on sam to može. To je njegova moć i njegov posao. A tvoje je iskušenje da se umešaš. Nemoj. Odoli iskušenju sledeći put, da se scenario ne bi ponovio, da ne bi završila razočarana, slomljenog srca, ponižena, iskorišćena i u čudu – zašto se to tako desilo, kad si ti htela samo najbolje i davala sve od sebe? Zato što nisi dala sve od sebe za sebe i za ostvarenje svojih snova, već si uložila svoju snagu i energiju da nekoga prepravljaš, krpiš i isceljuješ – a da to uopšte nije tražio. I on se, naravno, protiv toga pobunio. Bunio se sve vreme, opirući se sve više, distancirajući se, ignorišući tvoje savete i uputstva, odbijajući tvoje pokušaje da mu pomogneš, terajući inat.
Pa šta ako je polomljen, nesiguran, pun predrasuda i pogrešnih uverenja, destruktivan i besan? Neće zbog tebe prestati da bude takav i postati čovek tvojih snova. Ali zbog sebe hoće, možda, jednom.
Najbolje što možeš da učiniš za nekog koga je tvoje srce prepoznalo (i poskočilo i ubrzalo ritam, zamišljajući otelotvorenje svojih želja) jeste da budeš tu i veruješ u njega. Da mu prepustiš svu odgovornost za njegov život i njegove izbore. Da ga podržiš i povremeno utešiš.
Ne možeš nikoga naterati da te bolje pogleda i da vidi tvoju vrednost, plemenitost i posvećenost. Ali, možeš otići dalje, ako onaj čiji potencijal ti vidiš, čiji te sjaj očarava, iako je u ovom momentu mutan i nejasan, ne ume da se ogleda u tvom čarobnom ogledalu. To je ono što možeš da uradiš za sebe, a kad uradiš nešto dobro za sebe, to odjekuje nadaleko i uzrokuje brojne pomake i poboljšanja, oko kojih se uopšte nisi trudila. Jedna od posledica je da sretneš nekog ko te vidi i prepoznaje i ko ceni ono što jesi.
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević
