Dakle, pričam ja sa mojom najboljom drugaricom o tome da li je pametnije ćutati. Razgovor se završio njenim nagoveštajem da je u Srbiji besplatna promena pola i da stvarno treba da razmislim o tome, jer previše razmišljam kao muškarac. Sve što se pričalo između zasniva se na mojoj upornosti da mora naučiti da ćuti kada je uspeh njene veze, ili bilo kakvog odnosa, na ceni isto onako kako to čini kada joj se ja poverim. I ja tako završih kao devojka sa viškom muških hormona, a i dalje ne znam da li je to pozitivno ili ne. Dragi muškarci, šta god da je ona time htela reći, shvatite to kao pohvalu. Ne kažu za džabe da žene slabije igraju šah od muškaraca, jer pet sati treba provesti u tišini.
Koliko puta ste se našli u situaciji da vam je bilo žao što ste nešto rekli, ili pak što niste, a trebalo je? Da li ste pobornik dobre, stare mudrosti: “Uvek ćeš se deset puta više kajati zbog onog što si izgovorio, nego zbog onog sto si prećutao”?
Draga Ivana, još je Čarls Dikens (Charles Dickens) govorio da, ma koliko čovek dobro govori, kad previše govori, on uvek na kraju kaže neku glupost. Pa, proverite sami u svom životu da li su vam više dobra donele vaše najblistavije reči ili situacije kad ste u izvesnom momentu pribegli ćutanju.
Morate znati kada je pravo vreme za tišinu i ne kvariti je, ma šta god da vam je na pameti
Nikad čovek ne može da kaže onoliko mudrosti koliko može da prećuti gluposti. Jedino ćutanje može da sačuva čoveka od posledica izazvanih najnasrtljivijim i najštetnijim strastima ili od onih koje mogu da mu nanesu trenutna i nesmotrena raspoloženja.
Pa seti se, Iko, koliko si puta htela da se ubiješ jer nisi znala da umukneš u pravom trenutku ili koliko si puta rekla da ne piješ više.
Morate mi oprostiti ako vam se čini da se obraćam samo njoj. To nije istina. Pišem isključivo vama.
Znate, bez obzira na taj višak testosterona u mom organizmu, ja je razumem. Nekada sam i ja umela da budem naporna. Imate, verovatno, milion pitanja ili potrebu da zvocate… a njemu treba samo malo tišine da sabere misli, a vaše zvocanje ga uveliko izbacuje iz takta. Umete li da ućutite i da date taj trenutak partneru? Ili jednostavno nastavljte po svome? Moja drugarica bi krenula od pitanja “kako si proveo dan?”, a završila sa “zašto mi onaj dan nisi odgovarao na poruke?”, ili od pravljenja planova oko viđanja, do toga da joj ne posvećuje dovoljno vremena. A omiljena tema – bivša “žena”. Ja nju zato učim da zaćuti.
“U ćutanju je sigurnost”, rekao je Ivo Andrić.
Ja, recimo, što sam starija, sve više ćutim. Kada sretnem tzv. ćutljivca, prvo pomislim da je pametan. Retko pogrešim.
Kada ti dođe da opsuješ, ćuti! Kada ti dođe da se popneš dečku na glavu iz milion razloga, a ti opet ćuti! Kad poželiš da vičeš “volim te” ili “mrzim te”, bolje je da ćutiš. Pravi će to i bez reči prepoznati. A budale će svakako pogrešno protumačiti. Ja ne želim više da gubim vreme u objašnjavanju. A ti, moja Ivančice, kako hoćeš. I posle ti meni reci da sam ja muškarača, ali ja kod jačeg pola cenim to što ćute nekad i više nego što bi trebalo. Pa zamisli šta bi se desilo da su u stanju da brbljaju kao mi?
Verovatno je mnogima poznata tzv. “zatvorenička dilema” gde su dva osumnjičena privedena i gde se svaki ispituje posebno, jer policija nema dovoljno dokaza. Skratiću priču. Ako prvi svedoči protiv drugog, a drugi ne svedoči protiv prvog, prvog će osloboditi, dok drugi dobija kaznu. Ako obojica svedoče jedan protiv drugog, obojica dobijaju kaznu, samo duplo manju. U slučaju da ne izdaju jedan drugog, slobodni su.
Svaki mora da se odluči da li će da izda drugog ili će da ćuti. Sve do kraja ispitivanja ne znaju odluku drugog.
Pazi sad. Ako dotični izabere da ćuti, može da dobije veliku kaznu ili da bude oslobođen, zavisno od odluke drugog zatvorenika. U slučaju da izabere da izda drugog, kazna je ili minimalna, ili je slobodan. I onda, naravno, svi izaberu da izdaju. Zašto nikome ne pada na pamet da jebeno ućuti? I svima lepo i svi slobodni.
Nemoj misliti da je lakše ćutati. Nije nikako. Ti misliš da je muškarcu lako da ostane hladne glave i u tišini čeka kraj rasprave? Misliš da je lako zamuknuti kada si u pms-u i kada ti smeta kako diše, a kamoli to što ti se ceo dan nije javio? Misliš da je lako spustiti glavu i ćutati pred šefom koji je manje obrazovan nego što si ti, kao početnik?
Nije, Iko, nije. Ćutanje je zlato. Ćutati je odlika mudrih. I nemoj misliti da te i ovim putem navodim da ćutiš. Samo konstatujem da bi svet bio mnogo lepši kad bi svi malo manje pričali. Da ne kažem malo više ćutali.
Marina Sekulić je student novinarstva. Uvek nasmejana, retko romantična al’ večito zaljubljena. Obožava putovanja i želi da vidi ceo svet. Najviše na svetu voli svog “alfa mužjaka” (čitaj: bišona) i ne može da zamisli život bez njega. Trudi se da joj svaki dan bude poseban, i zahvalna je što je okružena ljudima koji joj to i omogućavaju.
