Tek što sam se probudila, a kasnim. Nemam vremena da uživam u jutru sama jer idem sa drugaricama da ga provedemo u tračanju. Dok razmišljam da li da ostanem čupava ili posegnem za presom, pogled mi se zaustavlja na knjizi iz psihologije ličnosti (gradivo za moj ispit). Čitam: “Karen Hornaj je zamerala Frojdu na pojmu zavisti zbog neimanja penisa kao odlučujućem činiocu u psihologiji žene.” Wow, izustim, a ipak, nastavljam.
“Frojd je zapazio da osobeni stavovi i osećanja žene izviru iz njihovog osećanja genitalne manje vrednosti.” Jeste da ja moram da se mučim sa ovim, ali ne morate i vi. Sve u svemu, Hornajeva je zaključila da je ženska psihologija zasnovana na nedostatku samopouzdanja i naglašavanju ljubavnog odnosa. Pa se pitam, je l’ stvarno tako? Mora da jeste, nisu oni za badava poznati psiholozi. Ali, ovako razmišljajući, jeste da žene previše značaja daju ljubavi, zar ne? Ali, to i nije neka nevažna prolazna stvar. Kako da kažem? Ljubav, pa to je… sve. Ja to kažem koja sam skoro rekla drugarici da mislim da ljubav prestaje. Ali, ipak je to bilo u trenutku očaja. Ne volim kad muškarci zbog tog jednog organa koji imaju sebi daju za pravo da ženu posmatraju kao seksualni objekat. Koji god muškarac to negirao, samo to im je u glavi. I ako oni potenciraju na tome što onda mi ne bismo veličale ljubav. Napred ljubav, ljubaaav. Ono kad se nasmeješ iz čista mira, kad te pozove da se zajedno smejete, kad sedite u mraku i uživate u tišini, kad i “ništa” ima smisla.
Zašto onda stara kineska poslovica kaže: “Ljubav je vatra koja se gasi među nogama.” Interesantna stvar koja ide muškarcima u prilog. Ovo me je nateralo da potražim po internetu o istoriji ljubavi. Interesantno je međutim to da u ljudkoj istoriji dugoj preko tri milenijuma, ljubav sve do pedesetih godina prošlog veka nije predstavljala bitnu osnovu za telesno spajanje muškarca i žene. Ljubav je znači posmatrana odvojeno od seksa. To je meni dovoljno da je veličam i dižem do neba. I ne pričam samo o ljubavi muškarca i žene, već o ljubavi koja je strpljiva, dobrostiva, koja ne zavidi, ne hvali se, ne oholi, ne ljuti se, zaboravlja i prašta zlo, svemu se nada, sve podnosi…
Vidim ljubav u tvojim očima
“Ti uvek znaš najlepše reči, ti čak i ćutiš više od svih. Ti imaš smeh koji sve leči, ti od psovke načiniš stih…” Pa zar ovo nisu najdivnije reči koje jedan muškarac može da dobije? Ovo se ljubavlju zove i nema mesta telesnim zadovoljstvima. Zato, žene, nastavimo da potenciramo na ljubavi, pričajmo o njoj sa znakom uzvika, divimo joj se i uvek je čuvajmo za pravog koji će shvatiti njeno značenje. Za kraj, Hornajeva bila si u pravu, ipak mi žene preterujemo s ljubavlju. Ali, u tome je sva čar.
P.S. Morala sam čupava da odem na piće sa drugaricama, a kasnije sam se pozabavila drugim psiholozima. Ovu temu sam ostavila sa strane. I dalje svim srcem navijam za ljubav. To je strategija koja pobeđuje u svim igrama.
Violeta Stojanović, student novinarstva, ide kroz život sa velikom željom da napreduje i voljom da svoj optimizam širi na druge. Najveće bogatstvo su joj dve rođene sestre. Uvek spremna da podari osmeh i toplu reč, a sa vama bi da deli i najdublje misli i osećanja. Uživa u dobroj muzici, filmovima, divi se umetnosti.
