Ne gubi hrabrost, odagnaj malodušnost. Život je kratak, ali za najvažnije stvari uvek ima vremena. Ne postoji samo jedan trenutak, jedna prilika, jedna mogućnost. Ako neku propustiš, ukazaće se sledeća. Možda osećaš pritisak da požuriš, da pronađeš sebe, da ostvariš svoje snove, da uradiš hiljadu stvari, ali ne moraš da žuriš. Kad žuriš, rizikuješ da protrčiš kroz život i promašiš ono suštinsko. Samo stani, udahni, budi tu, osećaj, posmatraj. Kad stojiš u sadašnjem trenutku, odjednom ti bude jasno da vreme ne postoji. Ne prolazi vreme, nego mi prolazimo. A kad si mirna, prisutna, opuštena, malo toga ti promiče. Više upijaš, više bivaš, manje prolaziš. Tvoja duša pluta na talasima postojanja, jedino je telo usidreno u vremenu. Pusti dušu da preuzme vođstvo, oslobodi je, dozvoli joj da te ispuni, oseti blaženstvo večne ljubavi postojanja. Ljubav te drži na ovom svetu. U stanju plutanja, u nežnoj vezanosti za vremensko sidro. Neka te ljubav nadahne, pa ćeš znati da ne moraš ništa da činiš da bi bila sve što želiš da budeš, jer ti to već jesi.
Ništa ti ne nedostaje, imaš sve. Imaš beskonačnu dubinu srca, imaš širinu uma da to spoznaš, imaš ruke da zagrliš svet i osmeh kojim se ogledaš u Suncu i zvezdama. Žena si, a to znači čarobnica, večno rađanje, majčinstvo Zemlje pulsira u tvojim venama, pod tvojim dodirom sve raste i zaceljuje, pod tvojim nogama kamenje se kotrlja tako da ti pokaže put. Mala si i sićušna u ogromnosti Univerzuma, velika si i ogromna u beskraju svoje duše, u dubini svojih osećanja, u trenutku svog postojanja.
Nije važno koliko dugo si ovde i koliko još vremena imaš. Možeš da budeš sve što hoćeš sada. Voljena žena. Nečija majka. Samo svoja.
