Imaš vremena da shvatiš šta je to što želiš više od svega, koja je to potreba tvog bića, koja te je dovela u ovaj trenutak, u ovu prolaznost. Ne moraš odmah da saznaš. Možeš da otkrivaš, da se igraš, da pronalaziš sebe u svemu što te okružuje, u svemu što radiš. Ne moraš se baviti magijom da bi stvarala čaroliju. Samo radi to što radiš, sa ljubavlju, posvećenošću, radošću, sa svetlom u očima i vatrom u srcu.
Uvek ima vremena da još nešto naučiš, otkriješ, razumeš, spoznaš, primeniš. Uvek možeš još malo da se promeniš, da prigrliš onu sebe koja je korak ispred tebe, da uhvatiš za ruku i povučeš onu sebe, koja je korak iza tebe. Da spojiš svoju prošlost i budućnost u svoju sadašnjost, u svoj moć da voliš sebe, svoj život, svoje vreme, da voliš sve.
Ima vremena da izlečiš traume, bolove i povrede koje nosiš u sebi. Uvek možeš da odlučiš da ih pustiš i da se suočiš sa prazninom koja će ostati iza njih. Jer to je ono čega se bojiš. Ako pustiš ono što poznaješ, makar to bio samo bol, čežnja i očaj, šta će ti ostati posle toga? Ali praznina nije strašna, to je samo čist prostor koji možeš da ispuniš samom sobom, svim onim za čim samo treba da posegneš i uneseš u svoj život. A ne moraš uneti ništa, možeš uživati u jednostavnosti i miru praznine. Možda je to zen, možda je zdravlje, možda je jasnoća koja odjednom obasja sve mutno i osetiš olakšanje što su stvari tako jednostavne.
Ima vremena da se probudiš, da se sjediniš sa svojim bićem, da poslušaš svoju dušu i daš joj ono što joj je potrebno. Ima vremena. To vreme je sada.
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Aleksina Đorđević
