Možda je ružno reći, ali svaki Yugo je nekako mrtvorođen. Čim izađe iz fabrike, uglavnom mu je potrebna neka intervencija.
No, nije tema ovog teksta nova pljuvačina po našem ponosu sa sve onim konstatacijama u oglasima da Yugo ima podizače na šrafciger, automatski limitiranu brzinu koja radi tako što se auto sam od sebe prevrne na krov pri brzinama većim od 120 km/h i slične stvari.
Tema jeste oglas za Yuga, ali ne neki izmišljen, već onaj o kojem je toliko već pisano ovih dana. Naslovljen kao najoriginalniji oglas za prodaju Yuga. Zapravo nije samo oglas tema, nego i snaga srpskog patriotizma.
Dakle, u tom oglasu na web portalu Craigslist neki Amerikanac je opisao našu nacionalnu kantu baš onakvu kakva ona i jeste.
“Prodajem gomilu Yugo đubreta. Dizajnirao ga je retardirani inženjer, a sklopila grupa pijanih radnika. Ima performanse i lakoću rukovanja kao kolica u prodavnici robe za dolar… Održava svoju vrednost kao kuće u predgrađu Alabame. Od ovog auta jača je Coca-Cola konzerva. Prešao je 38,000 hiljada, prvi sam vlasnik, imam sve originalne papire iz 1988., nije udaran. Najgora kola koja možete imati. Ponesite 2,200 evra ili dajte ponudu za ovaj komad… istorije.”
I nakon objavljivanja ovog oglasa, ovom duhovitom, ali nesrećnom, sopstveniku Yuga život se promenio. Kao da mu nije bilo dovoljno to što je imao priliku da nauči da se sa Srbima ne zajebava dok je vozio Yuga, već je svojim “oglasnim humorom” navukao sebi na vrat gomilu nekog nadrkanog srpskog sveta koji je intenzivno počeo da mu šalje preteće poruke – neke čak i smrtno ozbiljne. Kako se on to tako sprda sa takvom automobilskom veličinom kao što je Yugo i bla bla bla…
I dok sam pratio razvoj te vesti, shvatio sam da smo mi Srbi ipak jedine prave patriote na svetu. Skačemo za svakog našeg. Oči vadimo, kad se dira u Srbiju i Srbina. Tako se, bre, čuva zemlja. Mislim, kad već skačemo za Ratka Mladića, zašto ne bismo skakali i u odbranu časti Yugića.
Evo sklopim oči i u mislima već vidim patriotske patrole po Srbiji koje čuvaju Yugiće od bahatih i nezahvalnih vozača.
Scena. Eksterijer. Prvo prokuvavanje pred motelom “Era” na Ibarskoj. Yugo parkiran pored puta. Dignuta hauba, iz motora se nešto puši. Vozač sedi na zemlji naslonjen na prednji branik. Patriotska patrola staje pored. Iz Yuga Floride izlazi šef patrole i odmah prelazi na stvar:
– Ima li problema, domaćine?
– Nema.
– Kako služi taj Yugo?
– Odlično.
– Odlično, kažeš, a?
– Da, odlično.
– Prijavili nam neki dobri Srbi da si pre par minuta nešto psovao i šutirao ovog Yugića.
– Nisam, majke mi.
– Ne, a?
– Ne. Evo sad kad mi je stao, baš sam ga cokio u šoferku da proradi sam od sebe.
– E, to je već lepo čuti. Jesi ga lepo cokio?
– K’o devojku.
– E, to je lepo. Važno je da poštujemo naše, da se držimo zajedno. Kapiraš?
– Kapiram.
– Neprijatelj nikad ne spava.
– Znam.
– A sve vrvi od neprijatelja.
– Znam.
– Zamisli da sad neki neprijatelj vidi kako ti ne voliš Yugića. I odma’ ti ponudi da kupiš neki drugi auto po nekim povoljnijim uslovima.
– Zamišljam…
– Od čega onda da poseju krompir u svojim bašticama radnici Zastave? Nećemo da Srbi gladuju u Dolini gladi, samo zato što se tebi pokvario nov Yugić, je l’ tako?
– Tako je!
Čekajte čas moje dame, čuje se moj glas srpskog razuma: “Samo se ti sprdaj, Amiče Dulnikeru, ali to je sve zavera koju pravi albanski lobi, Vatikan, Van Helsing i ostali tradicionalni srpski neprijatelji. Misliš da je slučajno što je taj sa oglasom poreklom iz Izraela? Jevreji podržavaju Šiptare. Ti sve relativizuješ. Ne vidiš širu sliku. Taj oglas je kao bezveze, a zapravo ‘oni’ odlično znaju šta rade. Sve je to u cilj da se rasparča ova divna zemlja na drumu. Mi smo za vreme Tita sa crvenim pasošem išli, a svi su nas gledali onako zavidno, kad ga izvadimo na granici onim brkatim švabama i bla bla bla…”
Razmišljam, moje dame, kako bi bilo kada bih napisao oglas da prodajem neko kinesko govno od tehnike ili odeće u šaljivom maniru, a da su Kinezi tako velike patriote kao što smo mi. ‘Ladno bi me nindže odvele u mrak… Ili su nindže Japanci?
Amitz Dulniker u zvezdanom nebu vidi šta ste sve sakrili od sebe i drugih. Zna šta želite, mislite i volite. Zna sve: da ste nesrećni, nesigurni, perverzni i neodlučni. Ako budete dobri, neće to podeliti sa drugima. Amitz je takođe i autor “Besmislenog dnevnika jednog H8-era”.
