Koliko god ljubomora vrištala iz mene, nikada preko usta neću prevaliti priznanje da sam upravo u svojoj ženskoj glavi razvila čitavu optužnicu, a ti si, dragi, kriv po svim tačkama. I onda kada nisi. Volimo mi čisto iz zabave da udarimo po drami, a nađe se tu često i neki besmisleno smešan razlog, pa vam serviramo sofisticirano pakovanje tragi-komike uobličeno u naše bizarno ponašanje, koje često pripisujete PMS-u. Žene. Ljubomorišu, zvocaju, drame, tripuju. Ima istine, priznajemo, ali samo delimično.
Gde je granica dobrog ukusa? Koja doza ljubomore je propisana? Koja govori “jako mi je stalo do tebe”, a koja “mrzim sve što diše oko tebe?”. Odnos među partnerima nikako ne može biti zdrav ako ne postoje bar iskrice ljubomore. Međutim, nisu nam strani ni patološki ljubomorne pojave, koje svojoj lepšoj polovini zabranjuju da nosi suknju iznad kolena, osim u slučajevima kada je njihova jaka ruka oko njenog struka. Zlatna sredina, kao nedostižni ideal, često nam izmakne pod nogama. I, vrlo često se ne radi o suludom nepoverenju, već o ljudskoj mazohističkoj potrebi da pljune po sopstvenoj sreći. Kada ga ona neočekivano snađe, stalno kopa po ranama i polusvesno se mučno preispituje čime je to zaslužio. Onda vidi razloge, čuje laž, oseti prevaru. Paranoiše i ubija ljubav, a želi da je veže za sebe više nego ikada pre. Riskantna igrica.
Ja? Ljubomorna?
Što veći stepen ljubomore pokazujemo, to partnera udaljavamo od sebe, a ne želimo da ga pustimo. Paradoksalno, ali istinito. Ljudska priroda je paradoksalna. Nema tu ničeg racionalnog. Racionalno smo postavili na pijedestal da bismo obuzdali ono ljudsko, nesputanu prirodu koju vode srce, emocije, hormoni. I ta ljubomora koju gutamo čak i kada ona stigne u bočici zdrave propisane doze, produkt je naših emocija. Emocija koje se daju kontrolisati u neophodnim situacijama.
Baš poput ljubomore, podmuklog ubice zdravog partnerskog odnosa, često nas nadjača i savlada, pa se ponašamo poput besnog psa koji reži na sve što je njegovo. Ništa nije ničije, niti neko nečiji. Svi smo samo svoji, a to što smo rešili da se nekome bezuslovno damo samo je naš izbor. I, kada nam je do njega stalo osećaćemo ljubomoru. Taj koji govori da nije ljubomoran, nije čovek. Naprotiv, očekujte da će eksplodirati kada najmanje očekujete. Mera je ključ svega. Prava doza. Ne usmrti, a ublaži bol. Ljubomora se ne sme zakopavati duboko u sebi, jer će nas jednog dana sve progutati. Pokušajmo da joj damo prostora da diše. Onako, umereno, da zagolica.
Tamara Ognjanović, student pedagogije i perfekcionista do ludila, dan ne započinje bez ledenog ness-a i muzike, koja je njen smisao života i, po njenom mišljenju, definiše osobu. Zna napamet ceo serijal “Prijatelja”, koji su joj najbolji sedativ. Veruje u moć pogleda. “I don’t like defining myself. I just am” kaže i citira njenu večnu inspiraciju, Britney Spears.
