Životne lekcije se nekad teško uče i stalno ih ponavljamo, a dokle god ih ponavljamo, to znači da ih nismo zaista naučili. Tako se može desiti da uđeš u vezu, a da si već na početku videla neke “crvene zastavice” i zanemarila ih, s nadom da će se on popraviti, da ga tvoja ljubav može poboljšati. Ali, to se nije desilo.

Umesto toga, desilo se ono što si na intuitivnom nivou već znala – povredio te je psihički. To može biti prevara, lažna obećanja, manipulacija, nemogućnost da se promeni, njegov manjak ljubavi… Svašta to može biti, a suština ostaje ista – ostala si slomljenog srca.

Ono što u takvoj situaciji treba da uradiš jeste da izađeš iz takvog odnosa, jer u većini slučajeva tu nema popravka. Većini je tu ključna reč. Voliš da misliš da ste vi ta manjina koja može preći preko svega i u tom odnosu ostaješ. Sa istom nadom da će se on promeniti, iako te je već povredio.

Nisi dužna da ga popravljaš, svejedno da li te je povredio ili ne, jer to popravljanje treba da bude nešto na šta će se odlučiti on sam. A ako želiš da nastavljaš da ga popravljaš iako te je povredio, time samo povređuješ samu sebe.

Moraš da naučiš da nisi dužna nikoga da spasiš, da popravljaš, oblikuješ, a naročito ne nekog ko te je povredio. I ovo se ne mora odnositi samo na veze, već i na bilo koga u tvom životu – roditelja, brata, sestru, drugaricu… Tvoja želja da popraviš nekog ko ti je učinio štetu će te dovesti dotle da iznova i iznova budeš povređena. Ne zaslužuje svako drugu šansu i druga šansa se često ispostavi kao greška. Ako te je jednom povredio – opet će.

Comments