No, neko ipak zaslužuje drugu šansu, a to ćeš videti po samostalnoj promeni ponašanja – i to trajnoj promeni, ne vraćanju na svoje stare šablone koji te, uostalom, i jesu povredili. Tužna je istina da ne možeš nikoga da spasiš sem sebe. Ne možeš nikoga da popraviš osim sebe samu. Teško se i sami menjamo, a ne da menjamo nekog drugog.

Ljubav jeste prihvatanje nekoga sa svim njegovim manama, prihvatanje nekog onakvog kakav jeste. Ali, to ne znači prihvatanje koje tebi ide na štetu. Nije ljubav ako si povređena, ako patiš, ako misliš da treba da ga popraviš. Znam da je to teško prihvatiti, ali ako te neko povređuje – to nije ljubav.

Pravo je pitanje zašto imaš potrebu da ga spasiš i pored povređivanja? Da li je to zaista ljubav ili naučenost na to da treba nekoga da spašavaš i da ljubav boli. Da li spašavanje spada u tvoj šablon ponašanja sa bliskim osobama? Zapitaj se zašto je to tako.

Pružanje pomoći, zapravo, nije pomoć ako moraš sebe da umanjiš zbog drugog, ako misliš da moraš da se žrtvuješ da bi bila voljena. Razmisli šta je ljubav, a šta ne, kao i zbog čega imaš određena shvatanja ljubavi. Nisi nikome ništa dužna, nisi dužna da ikoga popravljaš, da ikoga spašavaš, da se za ikoga žrtvuješ. Dužna si samo sebi.

Naslovna fotografija: instagram.com/authenticlovemag

Jovana Petković

Comments