Jer ono što obećava najveću bol prosto najjače privlači. Kad patimo, skroz smo živi. Neko vreme. Dok ne osetimo da prosto umiremo.
Privlačnost je obostrana i zasniva se na potrebi da osvestimo one boleštine koje smo strpali u podsvest. Bolna emotivna veza, koju nam naš tip prosto garantuje, odslikava primalnu bol.
To jeste šansa da tu bol razrešimo. Ali šta je ono što najčešće uradimo?
Slupamo se sa svojim tipom, nekako se oporavimo i onda opet nađemo nekog ko je naš tip.
E, pa ti nisi moj tip
U aroganciji mladosti prosto ne dolazi u obzir neko ko nije naš tip.
A kad nanižemo nekoliko tipova, nagomilamo godine i iskustvo, skontamo da sužavajući izbor na tip, gubimo svaku mogućnost da ostvarimo punu, radosnu i oživljavajuću emotivnu vezu.
Onda smo u stanju da damo šansu nekome ko nije naš tip.
Da gledamo u dušu, a ne u plave oči.
Nisu oči ogledalo duše, one su zamka za dušu.
Naročito ako su baš naš tip.
Pravda za atipične!
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
