Hipokampus, deo mozga u kome se čuvaju uspomene i taj deo radi sve što može kako bi se otarasio nevažnih detalja i usredsredio se na ono što je bitno. Kad smo preopterećeni, taj proces nas više ometa u dnevnom funkcionisanju (multitaskingu), jer mozak nastoji da se rastereti, kako bismo mogli efikasnije da koristimo svoju inteligenciju.
Mozak pretrpan informacijama “baguje” i ometa nas u rezonovanju i donošenju pametnih odluka, pa zato koristi razne mehanizme, kako bi očistio memoriju od nepotrebnog sadržaja. To je kao veliko spremanje – neophodno je da baciš stare i nekorišćene stvari, da bi napravila mesta novim sadržajima i utiscima, da bi raščistila mentalni prostor i zadržala duševni mir.
Uostalom, kažu naučnici, danas kada su sve informacije dostupne na klik, kad sve možemo da potražimo na internetu, uopšte i ne treba da se zamaramo pokušajem da pamtimo ono što nam nije primarno.
Ranije, u davna vremena, ljudi su morali da pamte detalje kako bi preživeli, a mozak se od toga razvijao i postao je veći, kako bi imao više mesta za dotok informacija. Ali savremena tehnologija ukida potrebu za pamćenjem detalja, a mozak sarađuje – ukida sve nepotrebno, naročito u periodima kada su u toku neki unutrašnji procesi, ili nam se dešava nešto od životne važnosti, ili imamo potrebu da usporimo i smanjimo tempo. Savremen način života je lud i brz, a mozak je prilagodljiv i pametan – ubacuje u niži stepen prenosa da nam sačuva zdravlje, energiju i živce.
Dakle, kad si zaboravna, rasejana i nerviraš se što ne funkcionišeš kao obično (kao robot), budi zahvalna svom mozgu što te sabotira u održavanju tempa i sarađuj – uspori svesno, ako treba obavesti sve oko sebe da si preopterećena i da ne mogu da računaju na tebe, a ako nešto žele od tebe i važno im je, neka te cimaju i podsećaju, umesto da očekuju da to i tebi bude važno.
Naslovna fotografija: instagram.com/cestlaviemacheriee
Brankica Milošević
