Ima dana koje bi najbolje bilo prespavati, ako nismo u situaciji da učinimo nešto dobro prilikom kolektivnih nesreća izazvanih prirodnim nepogodama. Opet, ako smo pomogli nekome ili to upravo činimo – ne znači da ne treba da napunimo uši vatom i oči maglom. Mogao bi do nas, daleko bilo, dopreti filozofski komentar kakvog visokog državnog ili crkvenog velikodostojnika ili nam uleteti u vidno polje morbidan novinski naslov o grehovnoj prirodi poplava koje su zadesile našu zemlju.
Molim vas, nemojte da nas analizirate kao pokusne kuniće, a još manje da nam sudite. Ako ćete to da radite, podelite humanitarnu pomoć pacovima. Prema njima ste više ljubavi ispoljili kada ste ih trovali otrovima od kojih se brzo umire, nego sada, kada pomažete žrtvama poplava, pokušavajući da nas na kolektivnom planu otrujete rečima koje se ne zaboravljaju lako.
Moj prijatelj, sredovečni homoseksualac, upravo šalje iz Nemačke dvogodišnju ušteđevinu u rodnu Bosnu, dok me u telefonskom razgovoru paničnim glasom pita šest nepovezanih stvari odjednom. Da li je poslao dovoljno mleka za bebe, gumenih čizmi, sredstava za higijenu, češljeva, ćebadi, kabanica, lampi, baterija…
Smejem se broju češljeva koji je naveo. Šeretski zaključujem da je pročitao neku lažnu izjavu pod imenom velikog crkvenog sveštenoslužitelja. Preosetljiv je, poetski nastrojen i galantan. Sigurna sam da su sva mesta njegovog detinjstva odolela vodenoj stihiji. On je oduvek voleo građevine od masivnih materijala. Kamene česme, mostovi i parkovi prosto ne mogu nestati tek tako, bulaznim ja, zelena u licu od jada, držeći telefonsku slušalicu u jednoj ruci, a kompjuterskog miša u drugoj. Upravo čitam tu izjavu za koju ga ubeđujem da je lažna i po ko zna koji put ponavljam da se nebo nije otvorilo da pobije narod i njegovu majku, zbog njegovog seksualnog opredeljenja i gej parade.
Srećom, od gorostasa među našim i svetskim intelektualcima koji se izjašnjavaju kao vernici, najčešće se može čuti da je veliko pitanje koliko je Bogu drago kako su crkve uređene. Političare gotovo nikada ne komentarišu. U retkim trenucima pomenu sjajne reformiste koji su boravili u našoj dimenziji veoma kratko. Valjda onoliko dugo, koliko treba deci proseka da im iskopaju grobnice i sastave zgodne čitulje.
Ne, Bog ne kažnjava. Kažnjavaju ljudi. I kažnjava priroda kada je čovek zloupotrebi, potceni, zaboravi. Homoseksualci su ostavili za sobom grandiozne tvorevine, od kojih se neke vode kao remek-dela religiozne umetnosti. Sramotno je da svaki put kada voda nabuja (a mi je, kao i svaka sirotinja dočekamo sa stotinak čamaca) potegnemo celo Carstvo Nebesko i na potopljen i na nepotopljen narod, u bilo koju drugu svrhu, osim ljubavne.
Ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili praporac koji zveči.
I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam…
Himna ljubavi (detalj) – Sveti apostol Pavle
Izvori fotografija: pinterest.com
