Nebrojeno puta smo u magazinu pisali o ljubavi. Ako ukucate reč ljubav u pretragu, videćete da smo svi pisali o njoj i da se ona pojavljuje gotovo na svakoj stranici od osnivanja magazina pa sve do sada. Bez obzira na to u kom kontekstu se o njoj pisalo i razmatralo, inspirisala je mnogo više tekstova nego bilo koja druga tema ili fenomen.
Ako u pretragu ukucate reč novac, primetićete da je ona sadržana u daleko manje tekstova. Isto važi i za reči zavist, pohlepa, politika, smrt, tuga, mržnja ili osveta. To nikako ne znači da smo zaobišli ozbiljne teme i da nismo zalazili tamo gde nema mode, seksa, saveta za mršavljenje i tračeva. Naprotiv, ponudili smo vam sve, ali eto, i laičkom analizom uverila sam se da je najviše pisano o svim mogućim ljubavima i da je to gotovo sigurno bilo uslovljeno kako našom neobuzdanom potrebom da o tome pišemo, tako i vašom potrebom da o tome čitate.
Ovaj mali eksperiment inspirisan dokolicom naterao me je da se zapitam kako to da je ljubav toliko u trendu, a čini mi se kao da je nigde nema i da njena snaga popušta pod teretom surovosti, sebičluka i cinizma koji uzimaju sve veći broj nas pod svoje, te smo dospeli tu, u brlog 21. veka iz kojeg se, čast izuzecima, kolektivno više ne možemo iščupati.
Posle sam razmišljala o tome da možda moja analiza nije istinita jer ni reči više nemaju težinu ni smisao kao ranije. Ili jednostavno nekome uvek imaju, a većini nikad nemaju i tako površnost u svemu preovlađuje po sistemu da sve ostaje samo na izrečenim klišeima i lajkovanjem svega i svačega što pominje ljubav jer je eto neko nekad tamo nedge verovao u neke prave stvari o kojima mi danas maštamo i slušamo predanja.
Ma nije moguće da je tako beznadežno! Nema predaje! Da nema ama baš nikakvog entuzijazma niti ideja, niti volje pa na kraju krajeva ni ljubavi, ne bi bilo ni ovog našeg virtuelnog igrališta gde piskaramo sve i svašta tačno godinu dana. I onda kažem sebi eto to mora da je ljubav. To mora da je volja. To mora da je želja da se iščupamo iz brloga u ambisu, a i vas zajedno sa nama.
I tako se utešim, nasmejem i mirno spavam jer imam dokaz da nismo zaboravili na ljubav, na lepo, na stil, na suštinu, na potragu za istinom i na suočavanje sa njom, na razmenu mišljenja, na poštovanje različitosti i na posmatranje sveta otvorenim umom, na negovanje duha i inteligentnog humora. Mi smo tu da vam do besvesti pišemo o ljubavi i da vam uzdrmamo emocije kad se uspavaju. Tu smo da se pored nas osetite živima i da vam obojimo sve ovo bledo i providno oko nas.
Ako vas ovaj film ostavi ravnodušnim, i pored sve želje, ne možemo da vam pomognemo. Ali ako mi do sad nismo uspeli da vas podsetimo šta je u životu važno, ovo sigurno hoće:
Ovaj kratki film grčkog autora Konstantionosa Pilaviosa dobio je prvu nagradu u kategoriji stranih filmova na filmskom festivalu u Atlanti.
Još ste tu? Čestitamo! Niste zaboravili na ljubav!
Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.
