Koliko često ste pomislili da ste gubili vreme, ulažući u završavanje zadatka, boraveći na određenom mestu, gradeći vezu koja nije uspela – posle svih tih napora, koji vas nisu odveli tamo kuda ste hteli da idete, razočarani ste, prazni i poraženi, a u glavi vam je samo jedno pitanje: Zar je moguće da je sve ovo bilo potpuno pogrešno?! Kakvo gubljenje vremena!
Ali, za to vreme, koje sada deluje izgubljeno, doživeli ste mnogo dobrih trenutaka, mnogo toga vas je potpuno angažovalo, predavali ste se, doživljavali one dragocene trenutke protoka, koji su zapravo intenzivan doživljaj sadašnjeg trenutka. Bilo je, naravno, padova, sumnji, frustracije, ali to sve spada u proces. Međutim, kada se proces ne završi očekivanim ishodom, kada su vaša očekivanja neispunjena, kad projekat ne postigne očekivani uspeh, kada ne ostvarite napredak u karijeri (iako ste se toliko trudili), kada se veza raspadne (posle nekoliko godina), kada vaše istrajavanje ne rezultira nagradom ili postignućem, skloni ste da osećate kao da je sve bilo uzalud, kao da ste promašili sve od početka i da ste silno vreme (i energiju) svog života, naprosto protraćili, bacili u vetar, izgubili.
View this post on Instagram
Osvrnite se na svoje “greške” i “izgubljeno vreme” – desetogodišnje prijateljstvo, sa osobom koja vas je na kraju izdala, posao na kome ste proveli pola života, a koji se ugasio, brak ili veza u kojoj ste proveli godine. Sve se to bolno završilo, ali vaša percepcija greške i uzaludnosti, nije istinita. To su samo vaša neispunjena očekivanja, koja nisu bila realna. Zašto se stvari u životu ne bi menjale? Zašto bi morale da se razvijaju i napreduju onako kako vi želite? I šta ako sve što je ispunilo funkciju dolazi do svog kraja, jer je to prirodno, jer je to zakon Univerzuma, iako vam se to uopšte ne sviđa i ne možete da prihvatite?
Kada se fokusirate samo na ishod, zaboravljate sve ono što vas je držalo na putu, sve što ste iskusili, osetili, otkrili, naučili, tokom svih tih “izgubljenih” godina. Toliko toga ste saznali o sebi (možda ste otrkili svoju mračnu stranu, suočili se sa najdubljim strahovima, bili primorani da delujete van svoje zone komfora, da eksperimentišete i pokušavate razne stvari na razne načine…). Toliko ste saznali o životu, o drugim ljudima, proširili ste svoje razumevanje i postali tolerantnija i strpljivija osoba, ali to kao da uopšte nije važno, u svetlu ishoda – na kraju nije ispalo kako ste želeli i zato je sve pogrešno, promašeno, prazno. Šta imate vi od toga, kada ste tu gde jeste, na kraju koji niste želeli i koji vas je porazio?
I možda ovde svi grešimo. Šta uopšte treba da imate od svega što ste radili i doživeli, osim iskustva? Šta ste očekivali da ćete steći? Kontrolu, moć, sigurnost, blagostanje, bezbrižnost? Supermoći koje su vam izmakle, nisu vam nikada ni bile date, ideja o njima dovela je do gubitka iluzija. A to ima smisla, jer sa gubitkom iluzija možete biti samo na dobitku. Sa realnošću ste uvek na dobitku. Samo, ono što dobijate, nije ono što ste hteli, ni ono što ste mogli da zamislite.
Vi ne kontrolišete ishode. Vreme i energija koju ulažete u nešto, ne garantuju vam da ćete to nešto ostvariti onako kako ste zamislili. Vaš život nije utabana staza, već put koji sami krčite, u skladu sa okolnostima u kojima živite, u skladu sa načinom razmišljanja, sa tim kako procesuirate i ispoljavate svoja osećanja, u skladu sa tim kako se menjate, rastete i razvijate.
View this post on Instagram
Sve što imate od bilo kog doživljaja i iskustva, jeste doživljaj i iskustvo, koje vas je nečemu naučilo. Doživeli ste nešto, samo zato da biste to doživeli. To što ste mislili da to nešto treba da osvojite, zauzmete, pobodete zastavicu i napravite od njega svoje postignuće, svoj teren, svoj trijumf, svoj način života, predstavlja onaj šamar otrežnjenja koji vas budi iz nesvesti.
Probudite se i prigrlite svoja iskustva, svoje greške i gubitke, prigrlite sve svoje lekcije (naročito one koje su se više puta ponavljale), jer to su vaša dragocena iskustva, to je bogatstvo života koji ste proživeli, to je materijal za rast i razvoj, na kome možete raditi i na kome treba da budete zahvalni.
Niste gubili vreme, nijedan jedini trenutak nije izgubljen, nijedno ulaganje nije protraćeno, ravnoteža uvek postoji. Vraćali ste karmičke dugove, učili životne lekcije, sakupljali iskustvo, rasli i razvijali se, išli ste svojim putem. I to činite i dalje, čak i onda kada samo sedite pokraj puta, sa ogorčenjem i neprihvatanjem u srcu.
Kada se nešto završi, pustite ga, da biste sebi omogućili da započnete nešto drugo, nešto novo. I to novo će se jednog dana završiti, jer smo ljudi i stvari su tako postavljene za nas – imaju početak i kraj. Uživajte u njima dok traju, predajte se potpuno, dajete sve od sebe – to nikada nije gubitak ili “promašena investicija”, to je onaj intenzitet koji životu daje ukus i opojnost.
Naslovna fotografija: instagram.com/nastyanastya
Brankica Milošević
